Твитују естрадне личности, политичари али и појединци који су на друштвеним мрежама изборили статус звезда
Сцена у којој бројни новинари испред затворених врата скупштине Демократске странке чекају расплет „историјске“ седнице и откривају шта се дешава иза затворених врата захваљујући „твитовима“ политичара с оне стране браве, само је једна од многобројних о све већој популарности друштвене мреже Твитер.
Захваљујући „мангупима“ у редовима твитераша сазнали смо како теку разговори о формирању владе, ко (не)ће бити нови министри, каква је судбина Косова у Европском парламенту… много пре званичних саопштења за јавност.
Посланица Зелених у Европском парламенту Тања Фајон написала је на свом твитер налогу да премијер Србије Ивица Дачић још није одлучио да ли да дозволи одржавање „параде поноса” у Београду, а озбиљну конкуренцију твитерашима праве блогери који у својим „дневницима“ коментаришу политичка и социјална збивања.
Културолог мр Маја Вукадиновић сматра да је „твитовање“ постало светски тренд који је веома популаран и у Србији. Она подсећа да су „арапско пролеће“ сви светски новинари пратили на Твитеру, а сваки „твит“ Барака Обаме изазива огромну пажњу и разна тумачења.
„Предност Твитера у односу на Фејсбук јесте управо у краткој форми и ограниченом броју карактера – то је данас најбржи канал за пренос вести и у те сврхе га пре свега и треба користити. Политичарима је неко дошапнуо да твитови од 140 карактера могу да замене давање изјаве за медије и пропитивање од стране новинара, поготово ако је неки ’запаљив’ догађај у питању. Због тога Твитер данас представља велику конкуренцију агенцијском новинарству“, оцењује наша саговорница.
По оцени интернет-консултанта Милоја Секулића и оснивача сајта www.internetagencija.rs, твитовање је код политичара постало (пролазна) мода која је своју кулминацију имала око избора. Као пример политичара кога су избори подстакли да се активира на овој друштвеној мрежи, он наводи Млађана Динкића који и сада редовно комуницира са грађанима на Твитеру, али додаје да су многе особе и раније писале блог и користиле друштвене мреже, као што је на пример Гордана Чомић.
На питање – ко су најпопуларнији блогери и твитераши у нашој земљи, он каже да су то естрадне личности, политичари али и појединци који су на друштвеним мрежама изборили статус звезда, макар се сакривали иза лажних или сатиричних профила.
Један од најпопуларнијих твитераша Зоран Торбица, који ради у Центру за развој интернета, процењује да у Србији има сто хиљада твитераша и објашњава да се на Твитеру дебатује о темама које нас све муче, немају везе са политиком, а медији за њих често нису (довољно) заинтересовани. „Једна од мојих акција која је изазвала највеће интересовање јавности јесте ’ударна рупа’.
С обзиром да велики број улица у граду „красе“ рупе које угрожавају безбедност и пешака и возача, позвао сам твитераше да направимо мапу града и да црвеном бојом означимо ’проблематичне’ – ускоро се цео град ’црвенео’, градски оци су реаговали и наложили ’Београд путу’ да закрпи рупе“, каже Торбица.
Јелица Грегановић, писац и дописница Б92 из Словеније и један од најпопуларнијих блогера у нашој земљи, каже да најчешће пише о ситницама које обичан живот значе и о „догађајима и осећањима који нас неприметно граде и одређују“.
Читаоци њеног блога уживају у искреним исповестима о лепотама и тешкоћама одгајања троје деце и прелиставајући „дневник срећне породице“ добијају одговор на питање – зашто је родитељство најлепше и најодговорније занимање на свету.
„Писање блога за мене уједно представља и могућност да сачувам и развијам свој матерњи језик, да уживам у њему. Ипак, теме о којима ја пишем најчешће нису ’географски осетљиве’. Моје приче не би биле много другачије ни када бих их писала у Србији или некој трећој држави. Тема мојих блогова и мојих књига јесте живот посматран кроз наизглед мале, најчешће неприметне ствари, које постоје без обзира на режим. Управо због тога и мислим да су важне и вредне писања. Моји блогови, односно приче, само су наизглед веома лични, јер су њихови главни јунаци моја породица и пријатељи. Међутим, управо ми писма и коментари које шаљу читаоци мојих књига или блогова показују да они имају осећај да сам уместо њих написала оно што они доживљавају и да су, заправо, они и њихово окружење јунаци мојих прича и блогова“, каже Јелица Грегановић.
Политика
