ЛЕГЕНДАРНИ конструктор оружја Георг Лугер, симбол супериорности немачке војне индустрије, осећао се и као Немац и као Србин. Српски језик сматрао је матерњим, јер му је мајка била Српкиња. Српској и црногорској војсци годинама је достављао поверљиве податке о оружју и муницији које њихови непријатељи Турци и Бугари купују у Немачкој, утврдио је после вишегодишњег истраживања војни историчар Бранко Богдановић.
– Занимљиво је да су Немци резултате истраживања о конструктору једног од најпознатијих пиштоља свих времена, чувеном „парабелуму“ или „лугеру“, примили коректно. Но, Аустријанци, до сада убеђени да је Лугер њиховог порекла, тешко се мире с тим да се ради о човеку чија је мајка била српског порекла, а да се сам Лугер потписивао као Ђорђије, при чему је писао екавицом, на чистом српском језику, ћирилицом или латиницом – каже Богдановић.
Ово откриће о легендарном Лугеру су као прворазредну сензацију објавили најугледнији светски часописи специјализовани за проблематику оружја, амерички „Смол армс ривју“, немачки „Дојчес вафен журнал“ и руски „Стари Цојхгаус“.
– Српска војска се 1907. одлучује за набавку немачких митраљеза „максим“, који су произвођени у Немачкој фабрици оружја и муниције у Берлину. На фотографији са тестирања митраљеза у Крагујевцу је и Георг Лугер, у том тренутку главни конструктор у немачким фабрикама оружја и муниције. Међутим њега нема у званичним документима о набавци „максима“! Официјелно, он је у Србији због промоције пиштоља. Тај парадокс објашњава поверљива преписка, која открива Лугера као тајног саветника српске војске у избору најбољег модела оружја. Он за српске митраљезе по захтевима наших официра изводи посебна побољшања – каже Богдановић.
До његовог истраживања у науци су била позната само три Лугерова писма, на немачком. Упорни истраживач је пратио најтананије трагове и нашао непозната Лугерова поверљива писма на српском и у Србији и у Црној Гори.
– Он води преписку с Дамјаном Бранковићем из Београда, који је, захваљујући добрим везама, утицао на то да српска војска узме „максим“. Георг се с њим дописује на српском језику, ћирилицом и потписује се као Ђорђије. Наглашава да се радује сусретима са представницима Србије и Црне Горе јер ће поново говорити језиком своје мајке – каже Богдановић.
У Лугеровим званичним биографијама наводи се да је Аустријанац рођен у тиролском Штајнаху на Бренеру, који се пријавио 1876. као добровољац у војску. Захваљујући изврсним резултатима на обуци постао је аустријски подофицир, а затим и резервни официр, да би завршио као водећи немачки конструктор пешадијског наоружања. Ништа од ових података није објашњавало његово знање српског и Богдановић је уз Лугерових потомака унука кренуо у потрагу за пореклом Георга – Ђорђија.
– Његов отац, војни хирург Бартоломус Лугер, рођен је у Задру, као и његова мајка Ана Марија, чије је девојачко презиме Ширма. То је често презиме у далматинској војној крајини. Ширма је назив за мачевалачку вежбу, што указује да је неко од Лугерових предака с мајчине стране био војни инструктор – каже Богдановић.
Лугерова национална и политичка осећања нарочито су изражена у преписци током балканских ратова.
– Уочи и током ратова, Лугеров значај је веома велики јер је Србији и Црној Гори редовно достављао поверљиве податке о броју митраљеза, пушака и метака које су наручивали њихови потенцијални противници. Саветовао је који тип митраљеза треба узети, који тип постоља, за који се калибар определити итд. Лугер 13. фебруара 1913. пише да је „близу време кад ће Црна Гора увећати њену територију. При томе, велики део нашег народа (Црногораца и Срба) који живе на овој страни (у Аустроугарској) нестрпљиво чека на ослобођење!“ У писму од 15. јула 1913. још прецизније каже да „постоји довољно простора за српски народ на тлу Аустроугарске“ – наводи Богдановић.
Он наглашава да је Лугер био необична личност, јер је заступао и пансловенска и пангерманска осећања, што је резултат словенског порекла мајке и германског порекла оца.
– Лугер је подржавао уједињење балканских земаља под руским руководством, са изузетком Румуније. С друге стране подржавао је припајање Аустрије Немачкој. Тешко је и замислити како се Георг осећао када је његов средњи син Јулијус Вилхелм Вартоломеј изгубио живот 1915. као аустроугарски војник на Источном фронту – каже Богдановић.
Он наглашава да је захваљујући Лугеровој помоћи, а пре свега знању српских школованих официра који су тестирали митраљезе у Крагујевцу, Србија одлучила за модел „максима“ који је био лакши, преносивији и погоднији за наше терене.
– Српска војска у првој партији купује 100, а затим 150 митраљеза типа „максим“. Тих 250 митраљеза сматрају се међу најбољима свог времена у свету. Нажалост, до данас је сачуван само један примерак српског „максима“ у Војном музеју у Београду. Оно што је српска војска пренела пркео Албаније однето је на поправку у Француску и никад није враћено – каже Богдановић.
МАСОНСКА ВЕЗА
Дамјан Бранковић, с којим се Лугер дописивао, био је власник Београдског друштва за транспорт и трговину с веома добрим везама у Немачкој. Био је агент бродарске компаније „Нордојче Лојда Бремен-Бремерхавен“ и пријатељ њеног директора, али и агент Компанија „Круп“, ДВМ и „Маузер“. Као масон, имао је добре политичке везе у Немачкој, али и подршку Велике ложе Хамбурга да 1910. оснује Ложу Шумадија у Београду. По неким сведочанствим, он је српску владу упозорио на избијање Великог рата пола године пре Сарајевског атентата.
Богдановић је открио Лугерове везе с војним врхом Црне Горе у архиву Историјског института у Подгорици.
– Тамо сам пронашао 20 писама и један телеграм на српском које је слао од 1906. до 1914. Илији Хајдуковићу, шефу војних набавки у Министарству одбране Црне Горе. Али и преписку с министром војним, генералом Митром Мартиновићем, с којим се дописивао на италијанском, који Лугер назива својим другим матерњим језиком – наводи Богдановић.
Борис Субашић, Новости