БЕОГРАД – “Тwиттер” данас слави седмогодишњицу постојања, а од првобитно замишљеног интернет канала за слање кратких порука међу мањом групом пријатеља временом је прерастао у једну од најомиљенијих друштвених мрежа не само међу тинејџерима, већи и код менаџера и политичара.
“Тwиттер” данас има више од 200 милиона активних корисника и сваки дан бележи нова пријављивања, док је његова вредност с почетка године била невероватних 11 милијарди долара.
Инжењери “Тwиттер-а” кажу да свакодневно испоручују више од 350 милијарди порука.
Међутим, не учествују на “Тwиттер-у” сви на исти начин, па тако добар део, око 40 одсто, само чита поруке.
Једна од анализа је показала да су жене активније и да су писале више порука од мушкараца, након отварања профила на “Тwиттер-у”.
Идеја о интернет сервису који би мања група људи могла да користи за слање кратких порука родила се код једног од оснивача “Тwиттер-а” Џека Дорсија.
Дорси је са пријатељима Еваном Вилијамсом и Бизом Стоуном осмислио сервис којим би људи могли да се јаве мањој групи пријатеља или познаника и обавесте их чиме се баве у одређеном тренутку.
Он је за то узео прост пример – кад се добро проводиш у неком ноћном клубу, уз помоћ сервиса, истог момента кратком поруком обавести своје пријатеље.
Дорси је прву поруку послао 21. марта 2006., а овај сервис је постао доступан јавности 15. јула исте године.
Да су његови оснивачи веровали у успех своје идеје говори и податак да су пројекат месецима развијали у потпуној тајности чувајући га од конкуренције.
Мало људи зна да је првобитна идеја била да се нови сервис зове Твтр (Тwттр).
Данас би за многе твитераше живот био незамислив уколико не би могли да читају или пишу кратке поруке, ограничене до 140 знакова.
Популарност многих јавних личности мери се бројем њихових следбеника на “Тwиттер-у”.
Прва особа на “Тwиттер-у” која има више од 25 милиона следбеника постала је прошле године певачица Лејди Гага, а међу “најпраћенијима” на свету су и певачи Џастин Бибер, Кети Пери, Ријана, Бритни Спирс, Шакира….
Једна студија, коју су спровели амерички истраживачи, показала је да је 40 одсто порука које се остављају на овој друштвеној мрежи “бесмислено брбљање”.
Студија наводи и да би се за свега 8,7 одсто порука на “Тwиттер-у” могло рећи да имају неку “вредност”, односно да преносе некакву информацију од општег интереса, што је и намена сервиса.
А, политичари су живи доказ да у “Тwиттер-у” многи не виде ништа бесмислено.
Дипломатија важи за веома дискретну делатност која најчешће користи највише нивое комуникације поверљивог типа, али “Тwиттер” је и ту унео промене.
Светски лидери користе предности дигиталног доба и “твитер дипломатија” је за кратко време постала редован канал комуникација међу доносиоцима одлука на глобалном нивоу.
Пример је загрижени корисник “Тwиттер-а” шеф шведске диплоамтије Карл Билт који је једном приликом, у немогућности да ступи у контакт са својим колегом из Бахреина, посегао за “Тwиттер-ом”.
“Покушавам да ступим у контакт са вама у вези једног питања” – написао је Билт свом колеги.
Руски председник Дмитриј Медведев је, пак, са бившим гувернером Калифорније, Арнолдом Шварценегером, уговорио скијање путем “Тwиттер-а”.
Танјуг
