Министарство правде исплатило је ове године 14 милиона динара на име одштете због неосноване осуде и неоснованог лишења слободе, сазнаје „Политика”. То је чак 2,4 милиона више него за целу прошлу годину. Комисија овог министарства донела је 170 одлука по поднетим захтевима за накнаду штете, речено је јуче за „Политику” у Министарству правде.
То је најсвежији податак, јер су обухваћене све одштете које су исплаћене од 1. јануара до 3. јула ове године.
Међутим, реч је само о случајевима у којима су се оштећени споразумели са Министарством правде о врсти и висини одштете. Они који нису били задовољни понуђеним износом, тужили су државу и тражили веће суме.
– Укупно исплаћен износ у досадашњем делу 2017. године од 14.180.500 динара не односи се само на поменутих 170 одлука, већ обухвата и предмете који су разматрани у ранијем периоду. То је и разлог већег новчаног износа који је исплаћен до сада у 2017. години у односу на исти период претходне године – прецизирају у Министарству правде.
У 2014. години, укупан прихваћен и исплаћен износ на име неосноване осуде и неоснованог притвора био је 1.669.000 динара. У 2015. години износио је 4.408.500 динара, а у 2016. години – 11.625.500 динара.
Накнаде штете се исплаћују из буџета Министарства правде.
Најмања одштета коју је неправедно окривљени грађанин добио током последње три и по године је само 2.000, а највећа 1.225.000 динара.
– Распон исплаћене накнаде штете на основу потписаних споразума о врсти и висини накнаде по основу неоснованог притвора и неоправдане осуде креће се од 2.000 до 1.225.000 динара. Конкретна имена не можемо да наводимо, пошто је то у супротности са Законом о заштити података о личности – кажу у Министарству правде.
Сваки захтев за накнаду штете разматра Комисија за утврђивање штете и врсте и висине накнаде особама неосновано осуђеним и неосновано притвореним.
– Приликом одлучивања узимају се у обзир сви објективни и субјективни критеријуми. Међу њима су дужина трајања лишења слободе, услови боравка у притвору, односно установи за издржавање казни, старосна доб подносиоца захтева, појава страха за сопствену будућност и будућност његове породице, породични и брачни статус, степен стручне спреме и занимање подносиоца захтева. Ту су још и ранија осуђиваност, углед који је оштећени уживао у својој средини, однос те средине према њему после лишења слободе, тежина и природа кривичног дела које им је стављено на терет, интересовање јавности за кривични поступак који је вођен против подносиоца захтева и други чиниоци који утичу на тежину и трајање психичких болова изазваних лишењем слободе – објаснили су у Министарству правде.
Због тога један дан притвора не вреди исто за све. Према подацима о судским одлукама по тужбама за одштете, висина накнаде за дан притвора креће се од 1.500 до 20.000 динара, а просечно око 5.000 динара.
Подсетимо, судови су током првих шест месеци ове године исплатили укупно 411 милиона динара само на име трошкова поступка онима за које је донета правоснажна ослобађајућа или одбијајућа пресуда или је поступак против њих правоснажно обустављен, о чему смо писали у јучерашњем броју.
Трошкове поступка треба разликовати од накнаде материјалне и нематеријалне штете, а свакако да ови трошкови спадају у део материјалне штете коју неосновано оптужени трпе током трајања поступка.
Очигледно је да су трошкови кривичног поступка огромни. Када се упореди накнада трошкова поступка, коју су сви судови у Србији исплатили у првој половини ове године у износу од 411 милиона динара, са накнадом штете од 14 милиона, коју је у истом периоду исплатило Министарство правде, и то за 170 случајева, јасно је да невино оптужени нису нарочито „профитирали” када су склопили споразум са министарством. Боље су прошли они који су тужили државу и добили вишемилионске одштете.
Аутор: Александра Петровић, Политика.рс
