У 40 општина у Србији незапослен сваки други становник

У СРБИЈИ, према званичној статистици, сваки пети пунолетни становник не ради. Многи од њих, међутим, кору хлеба зарађују у сивој зони, а нарочито је ова појава изражена у мањим градовима и општинама уз чије име стоји епитет „неразвијене“. Рекордер по проценту кандидата на евиденцији Националне службе за запошљавање, у односу на број становника је Нови Пазар. У овом граду има више оних који не раде него оних који свакодневно одлазе на посао. Нешто боља ситуација је у Лесковцу и Лозници, али су и ови градови, са око 42 одсто, далеко испод републичког просека од 24 одсто незапослених. 

Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца Србије, тврди да има више од 40 општина у којима су они малобројни који раде давно изгубили битку са онима који трагају за послом. Раде само доктори, просветни радници и запослени у јавним предузећима, сви остали су или на евиденцији НСЗ, примају социјалну помоћ или раде на црно.

– Истина је да су углавном у питању неразвијене општине, али, на пример, и Баточина, која се налази уз ауто-пут бележи све већи пад запослености – наводи Рајић. – Ту се отвара још једно питање, да ли они заиста не раде или су у сивим токовима. Ти људи од нечега, ипак, живе, тако да мислим да у регионима где је велика незапосленост улогу у томе имају и локалне самоуправе које толеришу нелегалну продају и црно тржиште, које ствара нелојалну конкуренцију оним малобројнима који раде легално.

Драган Стевановић, државни секретар у Министарству регионалног развоја, подсећа да је привредна активност опала и истиче да је то главни разлог високе стопе незапослености.

– У Сурдулици, на пример, око 40 одсто радно способног становништва не ради – објашњава државни секретар. – То је скоро сваки други. Само 150 људи у Босилеграду ради у привреди. Држава се годинама није бавила привредом и сада се то некако на нас обрушило.

Више од 22.000 Лесковчана је незапослено, а у Јабланичком округу посао чека 37.296 грађана.

– У немаштини каква је данас нисмо у прилици да бирамо, па за скромне зараде радимо непријављени или покушавамо да на овај начин закрпимо одавно поцепане џепове – коментарише један од продаваца на импровизованом новогодишњем базару у центру Лесковца. – Нова година или Роштиљијада нам за то добро дођу, али џаба када пара нема. Људи више гледају него што купују.

Новости