У БЕОГРАДСКИМ основним и средњим школама више од 1.000 наставника је вишак, незваничне су процене синдиката, али списак није коначан. На листи “прекобројних”, коју је на сајту објавило Министарство просвете, налазе се предавачи из 46 средњих школа и више од 60 осмолетки, што је мање од половине од укупно 288 образовних установа у престоници. Иако надлежни поручују да то нису листе за отпуштање, већ ће ти наставници имати предност приликом запошљавања у некој другој школи, чињеница је да има и професора који ће, уз исплату отпремнине, отићи на биро за запошљавање.
Објављене листе изазвале су пометњу у јавности, иако су за престоничке школе оне постављене на сајтовима синдиката и редовно ажуриране у протекле две године. Највећи број наставника са непуним фондом часова, или без њега налази се у средњим стручним школама. Већину њих чине професори практичне наставе у грађевинским, машинским и другим школама које образују занатски и производни кадар и уписују мали број ђака.
– Списак није коначан, јер велики број средњих стручних школа није предао листе. Направљен је само хаос и нервирање међу просветним радницима – наводи Милорад Антић, председник Форума средњих стручних школа Београда. – Недопустиво је да се Министарство просвете, пре објаве спискова вишкова, није изјаснило да ли прихвата да финансира одељења са 13-14 ученика, нити је објавило списак потребних наставника по школама. Имамо само списак вишкова, а не и потреба.
МАЛО УЧИТЕЉА НА СПИСКОВИМА
МЕЂУ основним школама у престоници предњачи “Свети Сава” на Врачару где је највише наставника “за којима нема потребе” – 13, а следи ОШ “Диша Ђурђевић” из Вреоца код Лазаревца са 11 запослених. Занимљиво је да на списковима готово да и нема учитеља.
Од 4.468 професора на списку, четвртина су из београдских школа. Осим стручних предмета, вишак су и предавачи музичког, ликовног, историје, географије, биологије.
Листе вишкова правили су директори школа на основу критеријума, који су усаглашени са синдикатима. Најважнији су биле године радног стажа, које доносе и највише бодова. Тако су се на листи нашли, углавном, млади наставници који имају до пет година рада у школи. И док за наставнике општих предмета има наде да ће бити ангажовани у другој школи, они за практичну наставу и стручне предмете мораће учионицу да замене неким другим радним местом.
Грађевинско-техничка доставила је списак са 14 имена.
– Реч је, углавном, о грађевинским инжењерима и архитектама, који су делимично или у потпуности остали без фонда часова, због мањег броја ученика – објашњава Александар Ракићевић, директор школе. – Сви они су упознати са тим да су вишак, а неки су на листи још од прошле године. Већина њих ће, нажалост, остати без посла, јер они могу да раде само у грађевинским школама и предају стручне предмете.
На листи се налазе и директори двеју основних школа јер, како објашњавају надлежни, челник који конкурише за други мандат нема осигурано место у школи.
РАДНИ СТАЖ, ДИПЛОМА, НАГРАДЕ
ПОСЕБНИМ колективним уговором предвиђени су критеријуми за утврђивање запослених за чијим радом је престала потреба. Први и основни је радни стаж, свака година носи један поен, а следи образовање (од пет до 20 бодова). Наставници који ученике припремају за такмичења добијају поене у зависности од њиховог успеха, баш као и рад на уџбенику, имовно и здравствено стање, број деце.
У ПАНЧЕВУ 64 ПРЕКОБРОЈНИХ
НА списку се налази 64 запослених из школа у Панчеву. У осмолеткама је вишак 36 наставника, по четворо у Старчеву, Банатском Брестовцу и Банатском Новом Селу, по троје у Јабуци, Долову и Омољици. Средње школе броје 23 прекобројна професора, од којих је 13 из Пољопривредне школе.
НАЈВЕЋА ГЛАВОБОЉА У БАРАЈЕВУ
НАЈВИШЕ “прекобројних” је на списку Средње школе у Барајеву – 24, следе Техничка у Младеновцу са 18, Грађевинско техничка са 14, Железничко-техничка са 13… На списку су и Зуботехничка и Медицинска на Звездари, Медицинска и Економска у Земуну, Фармацеутско-физиотерапеутска…
Од 21 гимназије у главном граду вишка запослених има у Осмој, Седмој, Лазаревцу, Младеновцу и Обреновцу.
Б. Борисављевић, Новости
