Београд – У бирачки списак уписано је 800.000 гласача више него што Србија има пунолетних становника.

Право гласа имао је и грађанин који ће у јануару напунити 128 година. Међу уписаним бирачима су и они који живе на непостојећим адресама, а могућност да гласају нису имали бројни грађани који су последњих 20 година редовно излазили на биралишта. Све ово је у најмању руку нелогично и контроверзно.

Прилику да среде бирачки списак имале су све досадашње власти, али ниједна то није урадила, нити је икада исказана политичка воља. Разлози за то више су него очигледни. Иако су у надлежном министарству државне управе и локалне самоуправе рекли да се бирачки спискови редовно ажурирају, постоје бројни примери који указују на супротно.

Према подацима Републичког завода за статистику, Србија има 7.186.862 становника, а пунолетних грађана који имају право гласа је 5,9 милиона. У јединствени бирачки списак за овогодишње председничке изборе уписано је 6,7 милиона бирача. Када се та бројка упореди са бројем пунолетних грађана, испоставља се да право гласа на овим изборима има више од 800.000 бирача који нису становници Србије.

Иако се на тренутак може помислити да је реч о држављанима Србије који живе у иностранству, према речима више чланова РИК-а, у бирачки списак уписано је свега око 11.000 бирача који гласају у дијаспори. А шта је с преосталима који имају право гласа и како су се нашли на бирачком списку?

„И ја се питам како је то могуће. Простор за манипулацију са близу милион гласова је огроман. Како је могуће да већ 27 година имамо неажуриран бирачки списак? Све ово се дешавало и деведесетих година, али и после 5. октобра. Ниједна власт тај проблем није решила јер то очито одговара свима“, каже за Блиц члан Републичке изборне комисије Владимир Гајић. Могућа претпоставка је да су се поједини бирачи пријавили да гласају у иностранству, а нису се одјавили из Србије. Чак и да је то случај, опет се ради о занемарљивој бројци у односу на споменуту, кажу саговорници Блица.

Један грађанин је за тај лист рекао да му је отац умро пре 20 година, али да му је за ове изборе стигао позив да гласа. Ако ово звучи невероватно у некој уређеној држави, шта је са бирачем који ће за месец дана напунити 128 година (рођен 1889. године), а уписан је у бирачки списак на Новом Београду. Ако је неко и за тренутак помислио да је могуће да у Србији живи особа од 128 година, треба напоменути да је прошле године преминуо најстарији становник Србије са 107 година.

Како је објавио Инсајдер, у Јединственом бирачком списку само на територији Београда су и даље најмање 23 особе које су рођене још у 19. веку. Иван Нинић, такође члан РИК-а, каже да се међу уписаним бирачима налази на десетине хиљада умрлих, али да му није познато да ли таквих случајева има више од 100.000.

„Пошто родбина преминулих смртне случајеве пријављује матичним службама, оне су дужне да у року од неколико месеци грађане који су преминули избришу из бирачког списка. Матичари тај посао очигледно не раде јер како у супротном објаснити овакве случајеве“, наводи Нинић.

У РИК је стигла маса пријава станара који тврде да су на њихове адресе стигли позиви за гласање непознатим људима који никада у њиховим становима и кућама нису живели, нити су икад чули за њих. В. Ц. из Београда наводи за Блиц да је само у његовој згради стигло више од 20 позива за гласање грађанима за које нико од станара није чуо. Нинић каже да је могуће да су неки одраније, пре 20 година, били пријављени на тим адресама, али да је и даље много тога нејасно.

„Таквих случајева је било много. Одакле појава толиког броја људи, нико не зна. Такође, у бирачким списковима било је пуно људи који су пријављени на адресама које не постоје у Београду“, наводи он.

Блиц, 021.рс