Трстеник – Музеј у Трстенику спреман је да у наредних десетак дана покаже јавности богатство које је овај крај имао у доба неолита. Научни скуп археолога бавиће се доказима о постојању фигурина на подручју села Пољне, удаљеног 25 километара од Трстеника, на путу ка Опарићу, у оквиру пројекта „Израда реплика неолитских фигурина из Благотина”.
Благотин помера границе археолошких сазнања, судећи по експонатима које ће представити стручњаци за ову област, а посебно доказе др Светозара Нанија Станковића, нашег врсног археолога који је са члановима екипа Универзитета у Београду овде истраживао осамдесетих година прошлог века. Тада је истражено тек 2,5 одсто локалитета, а пронађени материјали из неолитског доба сведоче да је овде постојао први зидани храм у свету, први урбанистички план, да су пре 6.000 година постојале пећи за хлеб…
Благотин је, због непостојања бедема, што није био обичај тог времена, добио назив „Град добрих људи”. Био је то град са око стотину кућа и око 500 становника, због чега је сигурно представљао мегалополис у то доба. О локалитету Благотин у селу Пољна докторску дисертацију је написао Светозар Станковић и доказао да је то за Балкан и читав свет изузетно важно археолошко налазиште. На трагу др Станковића данас је докторанд Ана Ђуричић, која ће на предстојећем скупу археолога у Трстенику говорити о потреби и значају даљег истраживања.
У селу Пољна данас готово да и нема трагова ископавања која су прекинута увођењем економских санкција Србији при крају 20. века. На крају села, подно брда Благотин, које је део Гледићких планина – само један напуштени гвоздени контејнер и прелеп поглед на крај који би могао да постане велики археолошки парк.
– Хоћемо да покажемо централну Србију из доба неолитског периода, да се зна какво је богатство овде било. Сигурна сам да ће научни скуп археолога доћи до неких нових закључака, јер Пољна помера границе сазнања. Раније се, на пример, мислило да је најстарији урбанистички план негде на Блиском истоку и да је стар 5.000 година или 4.000, а овде, у Пољни, старији је за 2.000 година! Раније се мислило да су први хлебови прављени такође на Блиском истоку, а ми имамо доказе да су се у Пољни гајиле хлебне житарице и пекли хлебови и то пре 6.000 година. То су важна научна открића. Радови др Светозара Станковића, који је докторирао на теми о локалитету Благотин, сведоче о необоривим чињеницама, да је овде постојало тако важно насеље у доба неолита, а сада имамо и групу младих археолога који настављају његово дело. Најзначајнија међу њима је докторанд археолошких наука Ана Ђуричић. Она ће у докторској дисертацији коју спрема детаљно описати археолошки експеримент који намерава да изведе. Урадиће и реконструкцију пећи за хлеб – објашњава Јелена Вукчевић, управница Музеја Трстеник.
Она сматра да је локалитет Благотин данас не само заборављен, него и неоправдано запостављен.
– Археолошки налази од пре двадесетак година доказују да је Благотин био метропола у односу на неке друге неолитске локалитете. Ни у чему не заостаје за неким другим који су у много чему више експлоатисани и у науци, и у туристичком смислу, на пример, Лепенски вир – истиче управница Вукчевић.
Циљ тог пројекта је изградња археолошког парка у Благотину. Истина, у Трстенику кажу да су свесни да све то неће моћи да ураде у целом обиму, с обзиром на чињеницу да се насеље Благотин налазило на неколико хектара.
– Направићемо земунице, куће у блату, трг где је пронађен храм, реплику храма, реплику олтарског простора, реплику богиња. Оживећемо благотинско насеље, јер Пољна има добру инфраструктуру до центра села, а остало је стотинак метара пута ка самом локалитету. Верујемо да ћемо добити помоћ Министарства за културу и информисање, како би Пољна и Благотин постали стециште екскурзија ученика наших школа и свих љубитеља историје и природе – каже управница.
Раде Станковић
———————————————————–
Херој Рака и турски топ
Осим Благотина, Пољна има још много тога. У њој је живео Радоје Рака Љутовац, који је 30. септембра 1915. из ручног топа оборио непријатељски авион изнад Крагујевца. Рака је учинио чудо, пуцајући из топа који је у Србији остао из турског доба, наравно уз неопходне поправке. Датум подвига овог Пољанца сматра се почетком развоја противваздушне одбране у свету и дан јединица ПВО код нас. У Пољни постоји и стара црква, посвећена Светим апостолима Петру и Павлу, па гробови у порти, каквих, по изгледу, нема нигде у свету. Пољанци су подигли и споменик учесницима Првог светског рата.
Политика
Фото Р. Станковић
