У Босни и Херцеговини залихе преко 500 милиона барела сирове нафте и огромна налазишта уранијумске руде!

Није искључено, да ће за неко време Босна и Херцеговина престати да буде једина земља исламског света, која нема своју нафту. Американци су израчунали, да се на југу и северу скривају залихе од око 500 милиона барела сирове нафте, и то доста високог квалитета. Тренутно се подаци истраживања претерано не разглашавају. Јер осим нафте, није искључено присуство не баш малих налазишта уранијумске руде. Нису се тек тако САД закачили за Балкан – осим територијалних и стратегијских интереса, очигледни су и економски.

Прва истраживања на откривању нафте обавили су Немци током Другог светског рата. Код Тузле, хитлеровци су направили неколико бушотина и добијали нафту, која није имала никаквих примеса. Без посебних трошкова они су добили чист бензин.

Научници су одавно потврдили, да је присутност сумпора толико мала, да је босанско црно злато веома исплативо за производњу. Енглеско-америчка компанија „ВР“ сматра, Босна и Херцеговина једноставно седи на најбогатијим налазиштима нафте Европе. Истина проблем је у томе, што се ово неизмерно благо налази на граници између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине. Једноставно речено, у два различита кантона, који 18 година никако не могу да се договоре. Задњи догађаји у Тузли, Зеници, Сарајеву, Мостару и другим насељима Федерације, још једном су приказали европљанима и САД, да „пројекат Била Клинтона по форми из децембра 1995. године“ пуца по свим шавовима.

Занимљив детаљ – Дејтонски споразум 1995. године прецизно је дефинисао правила експлоатације природног блага земље. Све што је у недрима земље – припада искључиво локалним властима, односно поједином кантону, а не централним властима. Баз сагласности кантоналног руководства није реално да се нађе решење о томе како вадити „босанску нафту“. Добијамо зачарани круг. Истина сада се са више страна чују позиви да се замени „дејтоновска шема“ на савременију. Али и даље сви живе према америчким правилима.

Скоро се појавила информација, да су и суседној Албанији откривене огромне залихе нафте. У околини Драча на Јадрану, могу се производити милијарде барела сирове нафте. Хрватска „Слободна Далмација“ износи претпоставку, да је пројекат „Велика Албанија“, о којем се говори низ година у Тирани и Приштини, може постати реалност већ у најскорије време.

Први корак према стварању „Велике Албаније“ била је операција НАТО „Милосрдни анђео“ – бомбардовање Србије и Црне Горе у пролеће 1999. године. Након 78 дана на Косово је пребачено 50000 војника и официра алијансе. Затим Охридски споразум 2001. године дао је огромне предности албанској мањини у Македонији. Трећи кључни моменат пројекта „Велика Албанија“ била је подршка Сједињених Држава независности Црне Горе (3. јуни 2006. године) и Косова (17. фебруар 2008. године). Након тога је Србија претворена у слабог регионалног играча. Како ми је у једном интервјуу реако Емир Кустурица:

Малим и сиротињским балканским земљама је далеко лакше управљати, него великом и јаком Југославијом. Балкан је увек спадао у зону геополитичких интереса Запада“.

Кустурица ретко греши у својим проценама. А сада, када је у Босни и Херцеговини, Албанији, па и у Црној Гори, откривена нафта, многе ствари постају јасније.

Константин Качалин

Глас Русије