На простору Балкана јача радикални ислам. У 21 параџемату – верским групама које не признају опште прихваћено практиковање ислама и у више од 100 вехабијских комуна налази се близу 50.000 присталица, а убедљиво највише их је у Босни. Ово је закључак више обавештајних служби из региона у које је недавно имао увид Џевад Галијашевић, експерт за борбу против међународног тероризма.
– Хрватска Средишња обавештајна агенција, ОСА, у извештају из маја ове године изнела је податак да је на Балкану најмање 40.000 “исламских екстремиста” и оних који се могу означити као “потенцијална опасност”, а највећи проценат њих, више од 90 одсто се налазе у БиХ. У међувремену тај број је дошао до близу 50.000 што представља озбиљну безбедносну претњу за цео регион, али и указује на алармантно јачање радикалног ислама у Босни – упозорава Галијашевић.
Он објашњава да је највећи број радикалних поклоника ислама окупљен у вехабијским заједницама и 21 параџемату који су 2016. одбили позив Исламске заједнице БиХ да се интегришу.
– Вехабијски покрет по својој суштини не представља терористичку опасност јер је усмерен на “право тумачење ислама”. Али, бројни су примери да су управо припадници ових заједница регрутовани и учествовали у терористичким акцијама широм света – објашњава овај стручњак.
Галијашевић упозорава да се вехабијске заједнице у БиХ најтачније могу описати као “мноштво малих Исламских држава”.
– То су калифати у правом смислу те речи, “државе у држави”. У свакој тој заједници се живи искључиво по шеријатским правилима и законима. Изградили су свој систем образовања који није усклађен са државним, сами доносе и спроводе своје прописе, имају судије који решавају међусобне спорове и конфликте, верске вође, али и своју “муслиманску милицију” која одржава ред и чува заједницу од спољног света. Држава је показала да је апсолутно немоћна да било шта учини – истиче саговорник “Вести”.
Овај стручњак оцењује да је драстичан пораст броја радикалних исламиста у БиХ резултат политике коју води владајућа СДА, али и чињенице да је Босна, после пада Исламске државе постала Мека за све који су се борили на Блиском истоку.
– Бежећи од могућих судских поступака, већина њих је уточиште пронашла управо у параџематима у Босни. Нико не зна ни колико је тих људи, али ни ко су они, јер су дошли без икаквих докумената. У међувремену су многи од њих постали верски учитељи, али и инструктори војне обуке. Јавна је тајна да у већини тих насеља функционишу парамилитарни кампови за обуку и регуртацију.
Галијашевић тврди да се процес убрзане радикализације БиХ синхронизује из исламских центара у Саудијској Арабији и Kатару, али уз сагласност САД и Велике Британије.
– Тешко је поверовати да водеће западне земље не знају шта се дешава у Босни. Управо супротно, они то одлично знају зато што управо те људе користе за своје тајне операције у Европи и на Блиском и Средњем истоку. То је и кључан разлог због чега Бакир Изетбеговић и СДА имају благонаклон однос Запада према отвореној тежњи за унитаризацијом БиХ – закључује Галијашевић.
Страх од одмазде
Галијашевић истиче да се већина вехабијских кампова налази у руралним срединама, далеко од насељених места или градова, а да локална полиција ништа не предузима из страха од одмазде.
– До сада је било више десетина случајева напада на полицијске станице или полицајце, обичне грађане. У јавности су се појавили само неки од њих попут напада на станицу полиције у Зворнику или покушаја напада на америчку амбасаду у Сарајеву. Они тим потезима шаљу јасну поруку да су изнад закона и како ће проћи они који то не прихвате.
Од Сарајева до Маглаја
недавно је обелоданио процене СИПА о броју и улози параџемата у БиХ према којој је велики број тих верских комуна само декларативно приступио Исламској заједници у БиХ, а практично наставио по старом.
“Одређен број параџемата је пристао да се припоји ИЗ БиХ, али оперативна сазнања указују да су то урадили само формално, док су се у пракси наставили окупљати на старим местима и практиковати властито тумачење крајње конзервативног и, може се рећи, радикалног виђења ислама. Један број најрадикалнијих параџемата одбио је да потпише протокол којим исказују лојалност ИЗ у БиХ, тражећи да се њихови чланови именују на челу уједињених џемата”, наводи се у процени стања безбедности коју је обелоданио Kапитал.
Према подацима овог БиХ портала, највећи број параџемата се налази у Сарајеву – 14, девет у Зеници, у Травнику и Новом Травнику обавештајне службе регистровале су по осам тих заједница, а у већем броју их има и у Горажду, Мостару, Цазину и Kакњу. Међу местима са више параџемата су и Бршко, Тузла, Маглај, Завидовићи и Сребреник.
