Неколико месеци пре него што би све ово наводно требало да се заврши, ми и даље не знамо како ће се решити наша најважнија питања. Премијерка Тереза Меј је казала да „брегзит значи брегзит”, али никоме у ствари није јасно шта значи британски излазак из Европске уније (ЕУ), каже Марк Гилберт, професор историје и међународних односа на Факултету за напредне међународне студије при европском огранку америчког Универзитета „Џонс Хопкинс”.
Гилберт је Британац који предаје на америчком универзитету у Италији (Болоња) и стручњак је за Европу, Британију и Италију. Аутор је бројних историјских књига и чланака о актуелној међународној ситуацији, који су објављивани у часописима попут „Форин аферса”. Ове недеље је у организацији Института за политичке студије, поводом пола века постојања ове институције, у Београду одржао предавање „Брегзит – прича с предвидивим, али не и неизбежним крајем”. У разговору за „Политику” објашњава да се могло предвидети да ће тадашњи премијер Дејвид Камерон морати да распише референдум, али и да је резултат могао бити другачији да је Британија имала боље политичке лидере.
„Посланици из Камеронове Конзервативне странке су видели да популарност Укипа расте и да би могли да остану без места у парламенту ако и сами не затраже излазак Британије из ЕУ. Толико су загорчавали живот премијеру да је он мислио да ће их ућуткати референдумом, погрешно процењујући расположење грађана. Бољи лидер би то избегао. Кад је већ расписао референдум, морао је да се у кампањи страствено заложи за то да останемо у ЕУ, што он није урадио и зато је његова политика поражена. Иако је на многим пољима радио добре ствари, због кризе са брегзитом у историји ће остати упамћен као лош премијер”, објашњава наш саговорник.
Да ли је решење за ту кризу у новом референдуму, као што предлаже премијерка Шкотске?
Не, не мислим да ће се то догодити. Верујем да није требало расписивати референдум ни први пут, јер је на изабраним политичарима, парламенту да доносе такве одлуке, и да плебисцит није добар инструмент. Сад нема назад. Чак и ако падне ова влада, што није искључено, Британија мора да изађе из ЕУ.
Шта је окосница преговора Лондона и ЕУ?
Требало би да се договоре да Британија буде налик на Норвешку или Швајцарску, да не буде у унији, али да остане на заједничком европском тржишту и да у некој мери прихвати европска правила и законе. Влада Терезе Меј је схватила да Британија не може да остане на заједничком тржишту ако не прихвати европске законе. Њена странка је дуго веровала да може да добије најбоље од оба света: да буде на заједничком тржишту ЕУ, али да задржи потпуни суверенитет. Наравно да Брисел то неће прихватити. Влада Терезе Меј је схватила да Лондон не може да само економски буде део ЕУ и спремна је на уступке.
Ако остане на заједничком тржишту, Британија ће и даље морати да прихвата источноевропске имигранте…
Да, јер јединствено тржиште подразумева слободно кретање радника.
Зар противљење имигрантима није био један од главних разлога зашто су људи гласали за излазак из уније?
То је био главни разлог.
Како ће Тереза Меј онда то да одбрани пред бирачима?
Веома тешко. Нико у Британији није знао и још не зна шта све подразумева брегзит, чак ни они који су га заговарали. Сада увиђамо да не може и вук бити сит и овце на броју. Кад су Бориса Џонсона после референдума питали „шта сад”, он буквално није имао појма. Ни он, ни други конзервативци, ни Најџел Фараж, нико није помишљао ни на то како ће се брегзит одразити на ситуацију у Северној Ирској и да ли ћемо сада поново имати проблеме. Мир је тамо склопљен уз услов да између Републике Ирске и Северне Ирске не буде границе, а није јасно како ће се сада избећи та граница.
Да ли се рађају и нови проблеми са Шкотском, која жели да остане у ЕУ?
Могуће је да ће то поново водити шкотском сецесионизму. Шкоти вероватно неће желети да се тако лако одвоје јер Енглеска дотира Шкотску, али видели смо већ да економска рационалност није увек пресудна кад је реч о сецесији. Други проблем за Шкотску јесте то што би она као независна држава наилазила на потешкоће приликом уласку ЕУ. Шпанији се, због проблема са Каталонијом, нимало не би свидело да једна одвојена територија без проблема постаје чланица уније.
Да ли ЕУ уопште више и размишља о проширењу?
Са свим бригама – брегзитом, имигрантима, Доналдом Трампом – тешко да ЕУ може да мисли на нове чланице. Кад неког жели да прими, унија је врло флексибилна у погледу испуњавања њених норми и услова, али кад не постоји политичка воља, нема ни флексибилности. Читао сам нови извештај ЕУ о Србији и рекао бих да Брисел не гаји ентузијазам поводом српског прикључења.
Такође сте рекли, и то пре победе популиста у Италији, да би Рим могао да се претвори у „проблематично европско дете” у овој години? Да ли се то остварило?
Јесте, а биће још и горе следеће године. Риму је тешко да испуни европске стандарде које је сам прихватио. Италијани живе као што су живели и пре 20 година и доста им је штедње, а морају да штеде јер су пре тога неограничено трошили. Нова италијанска влада жели да повећа дефицит и потрошњу и због тога је у сукобу са Бриселом.
Зашто онда Италија и друге земље које критикују ЕУ не ураде исто што и Британија?
Пољска и Мађарска не желе да изађу из уније јер од ње добијају много новца. Ова италијанска влада ће се сигурно доста опирати Бриселу јер је обећала смањење пореза и помоћ сиромашнима, посебно на југу земље, и сад не може да устукне.
Да ли ЕУ одговара италијанском вицепремијеру Матеу Салвинију и осталим евроскептицима, јер кад год нешто не ваља – они окриве Брисел?
Чак су и италијанске владе које су подржавале ЕУ критиковале Брисел и наравно да то сад ради и Салвини. Тако је било и у Британији, где су политичари себи приписивали заслуге за све добро, док су лоше ствари приписивали ЕУ и онда смо се питали како је ЕУ изгубила кредибилитет у очима британских бирача. Салвини се нада да ће на изборима за европски парламент следеће године популисти постати, ако не већина у парламенту, а онда макар највећи појединачан блок. То и није тако незамисливо ако се сетимо колику снагу имају Марин ле Пен у Француској, немачки АфД, Салвини и Пет звезда у Италији, Партија закона и правде у Пољској. Уосталом, зашто да не? И то је демократија. Зашто европски парламент не би имао евроскептике ако је такво расположење међу бирачима? Мислим да ће се због тога доста бирача појавити на следећим изборима за европски парламент. Раније се бирало између либерала, конзервативаца, социјалдемократа, демохришћана, сви су они проевропске струје, па се грађанима чинило да и нема сврхе излазити на биралишта. Сад многи стичу утисак да њихов глас ипак нешто може да промени.
Аутор: Јелена Стевановић, Политика.рс
