ЕНГЛЕСКА елита има тајну која је, у суштини, јавна тајна.
Сви знају за тај грех, али се праве да ничега нема. То ћутање постаје нарочито громогласно у светлу скандала са оставком министра одбране Мајкла Фалона који је насртао на радио-водитељку Џулију Хартли-Бриер.
Она је управо открила да јој је Фалон 2002-ге године – за време конгреса Конзервативне партије – стављао руку на колено. А сви су одмах то схватили као неки ехо онога што се сада збива око холивудског филмског продуцента Харвија Вајнштајна.
Међутим, она је нагласила да се не сматра жртвом сексуалног спопадања. Премијерка Тереза Меј је – имајући у виду и Фалонову изјаву да јој се одавно извинио – објавила да „инцидент“ сматра адактираним и да Фалон не мора подности оставку. Он је то ипак учинио.
Апсурд? Само на први поглед.
Врло је могуће да би штампа „ископала“ и друге још скандалозније случајеве Фалонових „удварања“. Фалон је оставком таква „копања“ напросто предухитрио.
Најзанимљивији је, заправо, контраст између овога што је новинарка приписала Фалону и онога што реално царује унутар британске елите.
У њеним орманима су такви „костури“ да рука на колену једне новинарке напросто изгледа као „добро дело“.
Права тајна су хомосексуалне склоности немалог дела најистакнутијих представника владајуће класе. А те наклоности потхрањује сам метод васпитавања енглеске аристократије по затвореним школама-интернатима за дечаке.
У свим оним њиховим „Итонима“ се содомија ширила и шири и међу предавачима и међу ученицима.
Чак су главни проблем није хомосексуализам него педофилија, а она је кривично дело.
Не може се рећи да се о томе у Енглеској није говорило, али су се такви разговори завршавали – ничим.
Да се подсетимо: почетком 80-их је посланика Џефри Дикенс оптужио једног од министра у влади Маргарет Тачер за педофилију и тврдио да постоји цела таква илегална организација. Изостала је било каква истрага, а Дикенс је умро 1995-те.
Последњих година се испоставило да је Дикенс још 1983-ће министру унутрашњих послова, Леону Бритну, предао цео досије о „педофилима на високим положајима“. Документи из тог досијеа су држани у тајности, а 2014-те се открило да су били уништени.
Не само „Дикенсов досије“, него и још 113 докумената о истој теми.
Министарство је признало да су документи нестали. Уследио је страшан скандал. Краљица је тада упозорила да педофиле треба кажњавати као терористе.
На челу министарства била је Тереза Меј која је формирала комисију за истрагу, а на њено чело је поставила – жену.
Била је то судија баронеса Елизабет Батлер-Слос, али јој није било суђено да дуго буде на челу комисије. Јер, убрзо се разоткрило да је њен брат – тужилац Мајкл Хејверс – 1978-ме заташкао случај Питера Хејмана, бившег министра, који је био осумњичен за педофилију.
Иста судбина је задесила и њену наследницу – бившу градоначелницу Лондона Фиону Вулф јер се открило да је пријатељица оног бившег министра унутрашњих послова, Бритна, који је 80-их „изгубио“ Дикенсов досије.
Тада су се на листи са више од 20 педофила нашли бивши посланици, министри чије жртве су биле десетине деце.
Примера ради, у интервјуу Daily Mirror бивши високи функционер – конзервативац Ентони Гилберторп – испричао је да је руководство (Конзервативне партије) још 70-их и 80-их редовно правило вечеринке којима су, ради разоноде, „присуствовали дечаци“.
Гилберторп је поменуо имена многих сада већ покојних политичара који су учествовали у разврату са малолетницима или су то посматрали. Међу њима су били министар индустрије Кит Џозеф, министар здравља Роудс Бојсон и државни тужилац Мајкл Хејверс.
Имена живих учесника оргија нису помињана, али је Гилберторп тврдио да је у њима учествовало неколико Тачеркиних министара, као и један који је то био у 2014-ој.
Постоје подозрења да је истом кругу припадао и бивши премијер Велике Британије Едвард Хит.
У октобру грофовија Вилтшир саопштила да би се Хит – да је жив – нашао под истрагом због сексуалног насиља над децом јер постоји најмање седам сведочанстава о његовим педофилским преступима.
Полиција је намеравала да га саслуша поводом силовања 11-годишњег дечака, непристојног понашања према десетогодишњаку и сексуалног насртања на једног 15-годишњака.
Едвард Хит је мртав, а Вестминстер тајне живих уме да чува и по сваку цену.
Пише: Петар АКОПОВ
Факти
