НА њивама око Суботице жетва пшенице готово да је на самом крају, те се на пољима виде само стрњика и уролана, балирана слама. Непокошена је остала само парцела у атару суботичког села Ђурђин, код Цркве Светог Јосипа Радника, која је чекале најбоље рисаре.

Најискусније жетеоце дочекали су домаћини Габријел и Снежана Кујунџић, са традиционалном ракијом добродошлице и уз звуке тамбурице, јер је рис један од свечаних тренутака Дужијанце, светковине у част хлеба и жита коју организује Удружење буњевачких Хрвата.

Пре сваког посла, као што је ред, треба се добро заложити, а на менију рисарског доручка је само оно што је на салашу направљено – домаћа бела сланина, лук и домаћи хлеб, које у великим плетеним корпама разносе девојке у буњевачкој ношњи, док у глиненим посудама служе домаће кисело млеко. Седи се на балама сламе, које су послужиле и као трпеза.

Рисари су узели косе у руке, а Тимеа Хорват, заменица градоначелника Суботице, звоном је дала знак да рис може да почне. Ове године се такмичило 28 жетелачких парова из Србије, Мађарске и Хрватске, а први пут су се надметала и деца.

Победници овогодишњег риса су Стипан Кујунџић и Ружа Јухас, неприкосновен рисарски пар. Иако су обоје већ у осмој деценији, иза себе су оставили упола млађе такмичаре. За свега неколико минута парцелу величине 10 пута 12 метара су покосили, сламу скупили у крстине, пограбљали њиву и махнули жирију да су завршили посао.

– Зна се да рисара прати рисаруша, а остале такмичаре су изгледа пратиље јуче добро измориле. Мене је Ружа пустила да се одмарам и зато је победа ту – у шали каже Кујунџић. – Млади се боје сунца, а не размишљају да је по сунцу лако косити. Много је теже када је влажна земља, као сада, када је и сама стабљика жита влажна.

Ружа Јухас и Стипан Кујунџић, Фото Ј. Л.

Такмичење рисара је једна од најпопуларнијих манифестација која се у Суботици одржава више од пола века.

– Дивно је видети да учествује много деце, не само из Војводине, већ и из околних земаља, јер циљ и јесте неговати традицију, очувати је и пренети на будуће генерације – рекла је заменица градоначелника Тимеа Хорват.

АМБАСАДОР НА ДОРУЧКУ НА СЛАМИ

Доручак на слами био је неописив догађај и за амбасадора Хрватске Гордана Бакоту.

– Враћамо се на неки начин у прошлост. Цела манифестација је веома битна симболика коју треба сачувати, као и све жетвене свечаности. Потребно им је дати и нову димензију туристичке атракције, што би изазвало велико интересовање туриста и из Хрватске – сматра Бакота.

Ј. ЛЕМАЈИЋ;Новости.рс