У чијим џеповима су завршили милиони евра којима је немачки Сименс “подмазивао” послове у Србији

Без икаквих, или преко намештених тендера, Сименс је у Србији већ добио послове вредне 1,4 милијарде евра, а за подмићивање је у цену урачунао између 10 и 25 одсто. Своје услуге ова компанија зато може да наплаћује и три пута више него у другим земљама. У већини европских држава и у САД-у Сименс је већ осуђен за плаћање одштете због корупције и надуваних цена, али у Србији нема ко да га тужи, јер су сви у власти корумпирани.

Док 70 одсто нације гладује и живи у беди, Сименс наплаћује 25.000.000 евра одржавање тривијалних система, где или нема потребе за редовним одржавањем или је на реалном годишњем нивоу цена 20.000 евра. Примери су Српска ковница новца, Народна банка, разни објекти ЕПС-а … Само за Српску ковницу новца одржавање се плаћа 1.000.000 евра годишње.

Демократска странка и УРС су кључни Сименсови лобисти, због чега су се десетине милиона евра слили на њихове рачуне. Немачки и аустријски истражни органи имају све ове податке, и истрагу приводе крају.

Сименс је 90 одсто послова у Србији добио без икаквог тендера, а укупна вредност премашује 1,4 милијарде евра. Просечна маржа са којом Сименс ради у Србији је 200 одсто, а за корупцију издваја од 10 до 25 одсто, у шта су упућени и сви Сименсови руководиоци.

Главни преговарач у случају свих активности је генерални директор Сименс Србија Тихомир Рајлић.

Досадашњии исплаћени износи за корупцију су 75 милиона евра разним политичарима и државним директорима, а укупан износ за који је остећена држава у овим активностима уговарања без тендера је око 550 милиона евра.

У случају судског спора Србија би могла без проблема да добије готово пола милијарде евра, с обзиром да су се европски и амерички званичници већ договорили за обештећење од 1,6 милијарди евра од Сименса. У овај износ нису укључене суме за појединачне земље, као што је Грчка која се независно нагодила, па је укупна цифра обештећења који је наплаћен невероватних 3,7 милијарди евра.

У Србији Сименс кроз лажна спонзорства даје фиктивно новац, да би добио посао, као у слуцају Универзијаде где је за спонзорство дао мизеран износ, а добио послове за 18 милиона евра. “Спонзорства ” се праве да би се Сименс приближио домаћим политичарима. Износи предвиђени за “доброчинства” су занемарљиви и они су фарса за медије и јавност, али свака активност у том смеру није добронамерна већ има свој јасно дефинисан циљ.

Најочигледнији и уједно најсмешнији пример корупције представља фабрика генератора у Суботици. У ту фабрику ће Сименс наводно инвестирати 24 милиона евра и запослити 150 радника. Иако већ унапред имају потписане уговоре са немачким и аустријским добављачима, они су окупили 250 јадних српских предузимача, обмањујући их да су потенцијални испоручиоци, а за ту “хуманост”су добили награду од Зоране Михајловић, министарке енергетике. Природно, јер је према Сименсовом бизнис плану главни клијент и крава музара годинама ЕПС.

Домаћи добављачи неће добити ништа, јер су системи и делови немачких добављача унапред атестирани да би могли да се продају, тако да се унапред знало да је 250 јадника позвано ради Сименсовог маркетинга.

Директор Железница Србије Драгољуб Симоновић је потписао први уговор са Сименсом за реконструкцију електро система вредан 11,8 милиона евра. Заправо, договор Рајлића и Симоновића је вредан 35 милиона евра, али се кренуло од мањег износа, јер су цене надуване за више од 45 одсто, а и да не би упадали у очи.

Један од најближих Симоновићевих сарадника детаљно извештава једну страну слузбу о његовим активностима, а она већ има гомилу компромитујућих података о њему. Сименс је животно заинтересован да се не покрене истрага која би их коштала пола милијарде евра и забранила им рад, по узору на Грчку.

Тендер за железничку станицу Прокоп који су расписале Железнице, а који финансира кувајтска влада, објављен је у јануару, али се већ зна победник, а то је Сименс, јер је то део договора са Симоновићем.

Коридор 10 је већ договорен, а Сименс се јавно хвали да ће уговор бити потписан непосредно после избора. Већ је договорена фарсична донација, да Сименс као “доброцинитељ” несто улазе.

У Другом светском рату српски заробљеници су радили у Сименсовим фабрикама у којима се производило оружје и муниција која је на Балкану лишила живота 1.5 милиона Срба. Преко 12.000 Срба радило је у Сименсовој фабрици “Зyцлон” која је производила гасне коморе за холокауст, али и сам отровни гас.

На крају је 90 одсто Срба из фабрике завршило у тим гасним коморама да не би били сведоци рада у Сименсовим фабрикама. У Сименсовим гасним коморама је умрло близу 5.000.000 Јевреја, Срба и Рома.

Мерсиха Хаџић

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије