Слаба куповна моћ, бег у сиву зону и мноштво процедура, прописа и трошкова главни су разлози због којих је промет у трговинама Србије у вишегодишњем паду. Тренд који је започео с кризом крајем 2008. године и даље се наставља.
Тако последњи објављени подаци Републичког завода за статистику показују да је у јулу ове године промет робе у трговини на мало био четири одсто мањи него пре годину дана у сталним ценама (без инфлације). Наравно, уколико се у обзир узму текуће цене, промет је већи за 2,7 процената, што је и логично због поскупљења у протеклих годину дана. Што се тиче периода од јануара до јула ове године, промет је за чак 7,3 одсто мањи него лане.
Према подацима највећих трговинских ланаца у нашој земљи, прошлог месеца, у поређењу са августом прошле године, дошло је до благог пада промета полуготових и готових јела, месних прерађевина и алкохолних пића.
– У односу на прошлу годину дошло је до раста продаје млека за око три одсто и кондитора за око седам процената, док је пиво забележило пад продаје од 4,38 одсто, а газирана пића од 1,56 процената – кажу у једном од наших највећих трговинских ланаца.
Јасно је да подаци највећих трговаца не показују осетан и драстичан пад промета. Тако је већ месецима и како кажу, просечан рачун, то јест вредност просечне куповине, код њих је готово на нивоу прошлогодишњег уз мања одступања. Откуда онда статистика годинама детектује пад промета?
Делом отуда што много већи данак паду куповне моћи плаћају мање радње него велики ланци, а у њима је ситуација знатно другачија. Тако у Унији послодаваца Србије, која окупља многа, не само велика већ и мања трговинска предузећа, кажу да се у малим радњама просечна куповина преполовила.
– Просечан рачун је у малим радњама пре кризе износио 500 динара и временом је пао на свега 250 или 300. До најосетнијег пада је дошло одмах 2009. године, док је потом у току 2010. уследила блага стабилизација. Међутим, 2012. година је била веома лоша за трговину и донела нам пад промета од 10 одсто – објаснио је Драгољуб Рајић, директор Уније послодаваца.
Како истичу трговци, чланови овог удружења, подједнако велики проблем заједно са беспарицом потрошача јесте сива зона, која је такође увећана од избијања кризе.
– Повећани су количина шверцоване робе која долази из суседних земаља и број нелегалних радњи, посебно на југу Србије и у свим пограничним областима. Примера ради, продаја текстила на црно порасла је 10 одсто у поређењу са прошлом годином – наводе у Унији послодаваца.
И економисти сматрају да је кључ за објашњење пада промета велики удео сиве економије на нашем тржишту, који се процењује и на 30 до 35 одсто. Тако су и Александар Стевановић и Горан Николић сагласни да су многи пребегли у сиву зону. А рачуница Горана Николића реалан пад промета повезује са реалним падом зарада. Његова процена је да у последњих пет година то износи десетак одсто, док Стевановић понавља да би проблем српске трговине могао да почне да се решава најпре олакшавањем услова пословања.
– А што се тиче куповне моћи грађана, она јесте утицала на пад промета, али углавном у том смислу да је смањена могућност задуживања којом су људи пре кризе финансирали нереалне захтеве – закључује он.
——————————————————————–
Смањена потрошња прехрамбених производа
Подаци Привредне коморе Србије објављени у априлу показали су да је 2012. дошло до пада продаје хране у поређењу са претходном годином. Тако је у току целе 2012. године у нашој земљи потрошено 2,4 одсто хлеба и пецива мање него 2011. године, 6,5 одсто меса мање, као и 4,7 одсто мање млека. Како су објаснили експерти ПКС-а, по потрошњи хране заостајемо за развијеним земљама Европе, а управо низак стандард у Србији доприноси смањеном обиму потрошње прехрамбених производа.
———————————————————————-
Цене хране 70 одсто европског просека
Извештај Евростата, статистичког завода ЕУ, показује да су цене прехрамбених производа и безалкохолних пића у нашој земљи 71 одсто европског просека. Према овој статистици, цене хлеба, меса и житарица у нашој земљи су тек на 64 одсто просека цена у ЕУ, млека и сира на 81 проценат, алкохолних пића на 78 одсто, док су цене цигарета у нашој земљи тек на 30 одсто европског просека.
Међутим, наша стручна јавност сматра да је таква статистика непотпуна уколико се у обзир не узме и податак да су плате у Србији готово најниже у Европи.
