Србија је по индексу демократије британског Економиста (ЕУИ) пала за два места и сада је 66. на листи од 165 земаља и две територије.
У извештају за 2017. годину Србија је као и претходне године сврстана у категорију “мањкавих демократија” док је у домену слободе медија оцењена као “прилично неслободна”.
“Мањкава демократија” значи да у земљи постоје изборне слободе и да се поштују основна права, али да постоје слабости у другим аспектима демократије, попут нарушавања медијских слобода, проблема у управљању, недовољне политичке културе и ниског нивоа политичког учешћа. У ту категорију сврстана је и већина земаља региона, док су неке, као Црна Гора, у групи “хибридних режима”.
Посматрано унутар региона Источне Европе, Србија се по Индексу демократије налази на 12. месту од 28 земаља. Најбољи резултат остварен је у секцији изборни процес и плурализам, а најлошији у политичкој култури.Словенија и Хрватска су испред, док су остале балканске земље иза Србије. Русија, која је оцењана као ауторитарна земља, је на 22. месту, а дно табеле заузимају углавном земље бившег СССР-а.
Међу тзв. “мањкавим демократијама” у региону једино Бугарска у 2017. не бележи пад – који је повезан са смањеним поверења јавности у владу и политичке партије. Економистов Индекс демократије показује и глобалан пад демократије у последњих годину дана – у 2016, био је 5,52, а у 2017. години 5,48 одсто.
У 89 земаља дошло је до пада у укупном скору 2017. у поређењу са претходном годином, што је три пута више од броја земаља које су забележиле напредак и представља најгори резултат од 2010-11, након глобалне економске и финансијске кризе. Остале земље бележе стагнацију, односно без промена су у поређњу са 2016.
Као главни разлози оваквом резултату су, према истраживању, пад учешћа у политици и на изборима, слабо функционисање влада, пад поверења у институције, слаб ангажман главних странака, повећање утицаја неизабраних организација и стручних тела које не сносе никакву одговорност, повећање јаза између политичких елита и гласачког тела, смањење слободе медија, ерозија људских и грађанских права и ограничавање слободе говора.
Глобално гледано, готово половина човечанства живи у некој врсти демократије, али свега 4,5 одсто ужива пуни облик тог уређења, што је у односу на извештај за 2015. знатно смањење, углавном зато што су САД склизнуле из пуне у “мањкаву демократију” 2016, након избора Доналда Трампа за председника и тиме изазваног смањења поверења у институције система.
Ово индексирање почело је 2006. године и у поређењу са тим периодом, Србија је са 6,62 пала на 6,41 одсто. Испред Србије су Словенија и Хрватска, а иза су Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора и Албанија, али све те земље бележе мањи или већи пад. У фокусу истраживања за 2017. била је слобода медија широм света и изазови с којим се суочава слобода говора у већини земаља.
Од свих земаља, само 30 је у категорији потпуне слободе медија, у 40 их је та слобода оцењена као делимично слободна, прилично неслободни медији су у 50 земаља, а неслободни у 47. Процентуално гледано, свега 11 одсто светске популације ужива привлегију слободе медија, док више од половине, 54,8 одсто људи у 58 одсто земаља живи уз прилично неслободне и неслободне медије.
Држава, каже се у ЕИУ истраживању, у многим земљама игра важну улогу у ограничавању слободе медија и говора. И у демократским земљама, као и у ауторитарним, уводе се закони против клевете, превенције тероризма, бласфемије и “говора мржње”, како би се ограничила слобода говора.
Ту слободу угрожавају и они који тврде да њих нико нема право да напада.
Бета
