У јавно доступним документима државних институција у Србији није могуће пронаћи да Железничка станица у Новом Саду, где је након пада надстрешнице 1. новембра погинуло 14 људи, има употребну дозволу.
Употребна дозвола се, према закону, издаје након што се обави технички преглед и утврди да је објекат безбедан за употребу.
Из “Инфраструктура железница Србије”, која је инвеститор реконструкције железничке пруге на северу Србије и Железничке станице у Новом Саду, нису одговорили на питање Радија Слободна Европа (РСЕ) о томе да ли објекат има употребну дозволу.
Одговор РСЕ није добио ни од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре које дозволу издаје.
Професор Архитектонског факултета у Београду Горан Војводић каже да нема одговор на питање зашто није могуће пронаћи употребну дозволу.
“Без употребне дозволе можемо рећи да објекат и не постоји и не може се користити, он је и даље у надлежности извођача (радова)”, каже Војводић.
Зграда главне Железничке станице у Новом Саду је, након трогодишње реконструкције, отворена у јулу 2024.
Kоја документа су јавно доступна?
Према подацима Агенције за привредне регистре (АПР), “Инфраструктура железнице Србије” добила је грађевинску дозволу у октобру 2021. за извођење радова на изградњи пруге од Новог Сада до границе са Мађарском, а у оквиру тог пројекта и за реконструкцију зграде Железничке станице.
У документу се наводи да ће се радити “реконструкција, адаптација и доградња” станичне зграде у Новом Саду.
Грађевинском дозволом је обухваћено 25 пројеката изградње пруге и станица у више места и градова у Србији.
Међу компанијама које су радиле надзор обнове пруге на северу Србије и три из Мађарске
Шта стоји у документима Србије и фирме из Kине о реконструкцији станице у Новом Саду?
На сајту АПР-а може се пронаћи и документ којим се, између осталог, потврђује извођење радова на доградњи објекта станице у Новом Саду.
Ова Потврда Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре издата предузећу “Инфраструктуре железнице Србије” носи датум 16. октобар 2024, а у документу се наводи и да је “датум планираног почетка извођења радова 15.10.2024. године”.
То је три месеца након што је свечано отворена реконструисана зграда Железничке станице.
Грађани Новог Сада палили су свеће у близини Железничке станице, 1. новембра 2024.
читајте
‘Отисци прстију’ на трагедији у Новом Саду
Грађевинска дозвола и споменута потврда је добијена, између осталог, на основу Закона о планирању и изградњи, али и посебног Закона о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.
Овим посебним законом је дефинисано да “у случају да инвеститор врши пријаву радова за део објекта када се радови изводе фазно, надлежни орган ће издати употребну дозволу само за тај део, односно фазу објекта”.
То значи да се употребна дозвола може издати и за део пројекта, а не само за цео инфраструктурни пројекат изградње железничке пруге.
У јавно доступној бази катастра непокретности, где се бележе подаци о зградама, земљишту и њиховим власницима, нема много детаља о железничкој станици у Новом Саду.
Наводи се да зграда има 4.569 квадрата и да је саграђена на градском грађевинском земљишту.
Зграда је у државном власништву, односно својина је Републике Србије, а право коришћења имају предузећа “Железнице Србије” и “Инфраструктуре железница Србије”.
Зашто је важна употребна дозвола?
Професор Архитектонског факултета у Београду Горан Војводић објашњава да инвеститор добија употребну дозволу након што се изврши технички пријем.
“Сви чланови комисије из техничког пријема треба да констатују да оно што је изграђено једнако оном што је пројектовано и за шта су добијене релевантне дозволе, тек тада се може добити потврда о испуњености техничких услова, а онда и употребна дозвола”, наводи.
Техничку контролу, према његовим речима, врше независни инжењери или предузећа која имају одговарајућу лиценцу.
Војводић објашњава да је употребна дозвола “гранд финале” комплетне активности на изградњи објекта, а закон предвиђа низ корака у изградњи да би се дошло до дозволе да се објекат употребљава.
Војводић истиче да у Србији постоји велики број објеката који немају употребну дозволу, али, према његовим наводима, реч је о објектима који су нелегално грађени. Ипак, како наводи, то не би смео да буде случај са пројектима који се изводе у складу са законом.
Он сматра да је необична одлука што је цео инфраструктурни пројекат изградње железнице, који обухвата и изградњу станичних зграда, подведен под једну грађевинску дозволу и на тај начин је могло доћи до тога да “саобраћајни инжењер буде главни пројектант”.
Kако је отворена Железничка станица?
“После скоро 60 година обновили смо ову станицу”, поручио је председник Србије Александар Вучић окупљенима испред станичне зграде у Новом Саду у марту 2022. године – где је из Београда брзим возом “Соко” стигао у пратњи мађарског премијера Виктора Орбана.
Изградњу брзе пруге од Београда до Будимпеште, која је отпочела у августу 2017, државни званичници су описивали као један од највреднијих и најзначајнијих пројеката у овом делу Европе.
Радови на станици у Новом Саду почели су 2021. године.
Ипак, када је у марту 2022. пуштена у саобраћај пруга од Београда до Новог Сада, станична зграда у Новом Саду није била комплетно реконструисана.
У видеу на Јутјуб каналу “Инфраструктуре железница”, наводи се да је, пре отварања овог дела пруге, “успешно завршена” прва фаза реконструкције станице.
Реализација прве фазе је, додаје се, била неопходна како би брзи воз могао да саобраћа и уђе у станицу.
Одговорност за Нови Сад, власт се крије иза струке
Друга фаза реконструкције је отпочела након што је брза пруга од Београда до Новог Сада пуштена у саобраћај.
Делови зграде су, док су трајали радови у другој фази, били привремено затварани. Путници су користили мали хол са неколико шалтера и помоћним просторијама, а на пероне излазили из потходника који је повезан са станицом.
У марту 2024. на Јутјуб каналу “Инфраструктуре железница” објављен је видео у којем се описује да се радови у другој фази “интензивно одвијају”.
Рађена је, између осталог, замена комплетне столарије у згради и уређене су шалтерске просторије.
“У станичном вестибилу је изграђена галерија и у току је постављање стаклене ограде, а изводе се и радови на замени мермерних површина на комплетном вестибилу”, додаје се, поред осталог, у видеу објављеном у марту.
Станица је свечано отворена 5. јула 2024, у присуству градских, покрајинских и републичких званичника.
Kако је тада наведено у саопштењу Покрајинске владе, председница Маја Гојковић је изразила задовољство што ће “од данас грађани Новог Сада и сви путници, који долазе и одлазе из нашег града, моћи да у овом савременом делу железничке станице на најмодернији, безбедан и најефикаснији начин обезбеде себи карту”.
Истрага и оставка министра
Више јавно тужилаштво у Новом Саду до 5. новембра саслушало је 48 особа, међу којима и министра грађевинарства Србије Горана Весића, директора Завода за заштиту споменика културе Новог Сада, одговорне у “Железницама Србије” и “Инфраструктури железница Србије” и одговорне за извођење радова због несреће од 1. новембра.
У обрушавању надстрешнице Железничке станице у Новом Саду 1. новембра погинуло је 14 људи, троје људи је повређено и у веома тешком стању.
Министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије Горан Весић је 5. новембра на свом X профилу објавио да је поднео оставку на функцију министра.
Он је на ванредној конференцији за новинаре 4. новембра најавио своју оставку, али и рекао да не прихвата кривицу за несрећу јер, како је рекао, “ни ја, ни људи који раде са мном немају ни трунку одговорности за трагедију која се догодила”.
Весић је рекао да је у његовом мандату урађен само коначан пројекат за извођење радова на Железничкој станици који, како је навео, не одобрава његово министарство.
Узроци обрушавања бетонске надстрешнице још нису познати.
