Економија

У државној управи 11.134 саветника

По Регистру запослених из августа ове године који обједињава извештаје свих корисника буџетских средстава, од 45.831 запосленог у органима јавне управе, без података за полицију и одбрану, 11.134 имају звање саветника. Податак да су четвртина запослених у државној администрацији саветници различито се тумачи. Страни посматрачи наших економских збивања, имајући на уму звање и статус саветника у државама из којих долазе, многобројност саветника у јавној управи Србије виде као један од доказа нерационалне уређености државне администрације, па и целокупног јавног сектора, који скупо плаћамо.

Део домаће јавности је убеђен да је превише државних службеника који „тамо некога саветују”, подразумевајући при томе да то раде за високе плате.

Према подацима из марта ове године, у државној управи било је 7.533 службеника са звањем саветника. Асоцијација слободних и независних синдиката (АСНС) тим поводом саопштила је да би Влада Србије, уместо што смањује плате и пензије, највише уштедела ако би отпустила саветнике који државу годишње коштају 150 милиона евра.

„Док се укида помоћ породиљама, смањују дечји додатак и социјална давања, грађани Србије само за саветничке плате годишње дају око 150 милиона евра”, писало је у саопштењу АСНС-а.

Ко су саветници у српској јавној управи, шта раде и колико нас коштају?

Познаваоци организације државне администрације, укључујући и упућене у управљање компанијама, кажу да су звање и статус саветника, који и за тамошње прилике зарађују много, по правилу резервисани за искусне експерте у одређеним областима, уз које обично иде и академска титула. Посла саветника у неким мултинационалним компанијама и банкама прихватали су и поједини бивши председници држава.

У Србији је стање са саветницима ипак другачије.

– Податак да четвртина запослених у државној администрацији имају звање саветника само говори да веома стручне послове у управи обављају људи са високом стручном спремом – указују у Министарству државне управе и локалне самоуправе. – Звање саветника, које има неколико „чинова” (млађи саветник, саветник, самостални саветник и виши саветник),законски је термин којим се одређује државни службеник који обавља државно-службеничке послове са високом стручном спремом. Реч је о писању закона, изради анализа и праћења стања у одређеној области, спровођењу закона или раду у управном поступку.

Осим саветника који су државни службеници, постоје и такозвани посебни саветници, који не спадају у уобичајену саветничку номенклатуру. Закон о државној управи омогућава сваком министру да може да има највише три посебна саветника, који по његовом налогу припремају предлоге, дају мишљења и обављају друге послове за министра. Број посебних саветника министра одређује се актом владе за свако министарство.

Подсећања ради, сваки министар може да именује и државне секретаре. Такође, Законом о Влади Србије је предвиђено да председник и потпредседници владе при својим кабинетима могу да именују саветнике.

Оно што све највише занима јесте одговор на питање – колика им је плата? Незванично, плата млађег саветника креће се од 40.000 до 54.000, а саветника 50.000 до 61.000 динара. Самостални саветник зарађује од 63.000 до 77.000 динара, а виши саветник од 75.000 до 106.000 динара. Износи који премашују 60.000 динара сада подлежу умањењу по основу солидарног пореза.

У Министарству државне управе и локалне самоуправе напомињу да наведи подаци, којима сада располажу, нису прецизни, јер се заснивају на Регистру запослених, који обједињава извештаје свих корисника буџетских средстава. Поузданији би био, додају, прави регистар, који би обједињавао податке о исплатама на извору сваког од плаћања, али израда таквог регистра, захтева више година. До тада, очекују да у наредној години Министарство финансија уведе централизован обрачун плата великог дела директних и индиректних корисника буџета, „што ће представљати велики корак напред”.

Према Закону о државним службеницима, поред саветника, у нашој државној администрацији раде и службеници са вишом школом, односно стручни сарадници, и са средњом школом – референти. Постоје и „намештеници”, који обављају „послове подршке”, као што су возачи, секретарице…

Све укупно, по сада расположивим подацима, „који нису сасвим прецизни у органима јавне управе, без података за полицију и одбрану”, има укупно 45.831 запослен.

Економисти, као и чланови Фискалног савета, слажу се да је број запослених у државном сектору у Србији у односу на број становника међу најнижим у поређењу са стањем у упоредивим транзиционим државама. Отуда и закључак: „Главни извор неравнотеже између броја запослених у државном сектору и у остатку привреде није превелика запосленост у сектору државе, већ превише ниска стопа запослености у остатку привреде.”

 
Александар Микавица, Политика

Оцените текст

0 / 5

Your page rank:

коментара

  1. toliko savernika nema nijedna druga drzava u Svetu.. znam o cemu pricam jer i sam zivim van. Drzava treba da se stidi sto je tako nesto dozvolila a netrebaju savtenici da se stide ( ma ko u svetu ne bi voleo toliko da zaradjuje a pritom nista neradi, ja bogami bih voleo a naravno i vi… razmislite malo da se vama pruzi ta prilika). da da da treba drzava da se stidi jer je to dozvolila..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Back to top button
Close

Детектовали смо Адблокер!

Поштовани, рекламе су једини начин финансирања нашег сајта те вас молимо да угасите адблокер на нашем сајту како би нам тако помогли да наставимо да објављујемо још боље и квалитетније вести без цензуре и длаке на језику. Хвала на разумевању!