ЕУ, уместо да почне да решава горућа светска питања, што очекују грађани, суочава се са сукобима међу својим најјачим институцијама.
Након мајских европских избора, Унија се обавезала да испуни вољу гласача и да се правовременом и ефикасном акцијом позабави глобалним проблемима, као што су климатске промене, трговински ратови, дигитална трансформација и миграција.
Уместо тога, 1. новембар, на дан када је нова председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен требало да ступи на дужност, долази и пролази, а капацитет ЕУ да делује, а камоли да себе поново изгради, изгледа све више недостижно.
Уместо да поведу ЕУ у више интегрисану еру после Брергзита, три велике институције које морају да сарађују да би блок ефикасно функционисао боре се између себе. Kада Фон дер Лајенова преузме дужност 1. децембра, забрањујући даља одлагања, њен ауторитет ће бити поткопан сукобима са Европским парламентом, неспоразумима са државама чланицама и контроверзом о њеном избору чланова Kомисије, оцењује Политико.
Тај портал додаје да капацитет ЕУ да испуни амбициозне циљеве које је себи поставила никада није изгледао мање сигуран.
Нагло повећана излазност на европским изборима у мају показала је да све већи број грађана од ЕУ тражи решења, али је гласање такође довело до веће фрагментације у Европском парламенту, што значи да ће бити теже саставити политичке коалиције, а да ће се политика теже спроводити.
Европска народна странка десног центра и социјалисти левог центра више немају већину заједно. Појава либералне Групе за обнову Европе Емануела Макрона, амбициозног центристичког ривала ЕПП, као незаменљивог трећег партнера у било којој проевропској коалицији, пореметила је њихову удобну двополност и дестабилизовала систем.
Нови парламент се осветио одбијањем три кандидата за Kомисију, задајући тежак ударац Урсули фон дер Лајен, али и француском председнику Емануелу Макрону, дисквалификацијом његове кнадидаткиње Силви Гулар.
Изгледа да се многи сада више плаше француске хегемоније у ЕУ после Брегзита, него колективне немоћи у глобалним пословима, наводи Политико. То је лоша вест за Урсулу фон дер Лајен, која је именована за комесара са тесном већином од девет гласова.
Политико оцењује да ће бити тешко провући њен водећи програм, такозвани Европски зелени договор, осмишљен да убрза транзицију ЕУ ка економији са ниским уделом угљен-диоксида, кроз франгментиране, зараћене институције, поготово имајући у виду радикалне промене начина живоа, навика и цена које се намећу грађанима и предузећима.
Британски Гардијан пише о ситуацији у којој се нашло најмоћније тело ЕУ за одлучивање, Европски савет, који ће се нашао на суду под оптужбом да није на адекватан начин поступио поводом наводног конфликта интереса у којем се нашао чешки премијер Андреј Бабиш.
Лукаш Вагенкнехт, члан чешког Сената, рекао је да је покренуо тужбу пред Европским судом правде након што Европски савет, који чине лидери држава чланица ЕУ, није одговорио на његову забринутост због наводног сукоба интереса.
Сенатор је рекао да је Бабиш могао лично да „обогати“ себе гласањем у Европском савету јер поседује компанију која прима субвенције ЕУ.
Правници ЕУ закључили су 2018. године да је премијер-милијардер у конфликту интереса јер је његов агро-прехрамбени конгломерат Агроферт имао корист од најмање 82 милиона евра у донацијама ЕУ само за ту годину.
Kао члан Европског савета, Бабиш има право вета на буџет ЕУ, што му даје право да одлучује о томе колико се новца из субвенција додељује фармама у поређењу са истраживањем, наводи Гардијан.
Лист истиче да су се преговори о следећем седмогодишњем буџету ЕУ већ показали као тешки јер се Унија суочава с годишњим недостатком од 12 до 14 милијарди евра због Брегзита, захтевима за новом потрошњом, као и црвеним линијама „штедљивих“ клубова држава чланица које одбијају да плате и цент више.
Европски суд правде тек треба да потврди да ли ће приступити захтеву Вагенкнехта за убрзаним поступком, како би се омогућило да пресуда буде донета пре него што се лидери ЕУ договоре о наредном европском буџету 2020. године.
Танјуг
