У Европском суду за људска права жаре и пале Сорошеви питомци и штићеници

* За избор свог представника у тај најправичнији од свих судова – свака земља треба да понуди три кандидата, међу којима мора бити најмање једна жена. Њих потом процењује неки „експертски комитет“, чији је задатак да канидате добро изучи и да предложи ПССЕ кога да изабере

* Деветог октобра се разговарало о кандидатима Турске, Албаније и Норвешке. А  двоје (од троје) кандидата које је предложиала Албанија – Дариан Павли и Сокол Бербери – у своје време су имали високе функције у фонду Open Society који је добро познат на Западу, а оснивач  му је „велики финансијер и филантроп“ Џорџ Сорош

* У Европском суду за људска права – у чијем саставу је 47 судија из држава чланица Савета Европе – сада су судије и такви интересантни људи као што су Јулија Антоанела Моток из Русмуније, Јонко Грозев из Бугарске и Kсенија Турсковић из Хрватске… А сво троје су дошли из Open Society, где их је одгајао филантроп који светове усрећује демократијом

___________________________________________________________________________

Пише: Јелена КОНДРАТЈЕВА-САЛГИЕРО

ЕВО нимало неважног питања: шта заједничко имају Европски суд за људска права и „познати филантроп Џорџ Сорош“ (како га западни медији представљају)?

Не видите повезаност? А она постоји…

Парламентска скупштина Савета Европе изабрала је 9. октобра троје нових судија у тај суд чија решења озбиљно утичу и на саме основе политике земаља Европске уније.

Јер, та солидна установа озакоњује европски менталитет, оснажује `потребне правце` и доприноси укорењивању у свим областима новоевропских вредности. Од проблема миграција и истополних радости до давања дозвола за купање у буркинијима у јавним базенима.

За избор свог представника у тај најправичнији од свих судова – свака земља треба да понуди три кандидата, међу којима мора бити најмање једна жена. Њих потом процењује неки „експертски комитет“, чији је задатак да канидате добро изучи и да предложи ПССЕ кога да изабере.

Деветог октобра се разговарало о кандидатима Турске, Албаније и Норвешке.

А  двоје (од троје) кандидата које је предложиала Албанија – Дариан Павли и Сокол Бербери – у своје време су имали високе функције у фонду Open Society који је добро познат на Западу, а оснивач  му је „велики финансијер и филантроп“ Џорџ Сорош.

Македонци против Сороша

Западни новинари су, иначе, одавно уочили да господин филантроп посебну пажњу поклања малим земљама у којима троши веома `опипљива` средства на `развој демократије`.

Малим земљама је – као што се зна – нарочито потребна демократија, па зато радосније од других поздрављају `подршку` коју од Сороша добијају…

Главне идеје „филантропа и финансијера“ последњих година су брисање и последњих европских граница са уклањањем препрека на путу миграната и токова новца. Успут: и брисање и последњих европских идентитета.

Мале земље у међународним организацијама имају једнако право гласа као и европски мастодонти.

А то значи да ће мале земље које једу демократију директно из Сорошеве руке – приликом гласања у „филантропу и финансијера – исказивати своју благодарност.

Иначе, у Европском суду за људска права – у чијем саставу је 47 судија из држава чланица Савета Европе – сада су судије и такви интересантни људи као што су Јулија Антоанела Моток из Русмуније, Јонко Грозев из Бугарске и Kсенија Турсковић из Хрватске… А сво троје су дошли из Open Society, где их је одгајао филантроп који светове усрећује демократијом.

Њих троје су неопрезно открили одакле су стигли, али постоје и други, многи други који се још не виде, али су тамо.

Још један васпитаник Open Society – представник летоније Нилс Мујжниекс – недавно се истакао, али не на „бојном пољу“, односно у Европском суду за људска права, већ заклетвом на верност вољеном филантропу. Учинио је то оштром критиком француских власти поводом остављања у притвору ухапшених нелегалних миграната.

У Суд стижу све нови и нови Сорошеви питомци, а утицај се шири.

Десетог октобра је у Скупштини Савета Европе одржана конференција са темом „Трибунали су важни! Побољшајмо миграциону политику одлукама Европског суда за људска права!“.

Мађари му узимају меру

А многи коментатори у Европи уверавају да утицај Сорошеве филантропије на Европски суд помаже да се у земљама ЕУ преко закона шире прогресивне идеје о развоју друштва иако се Европа убеђује да неће бити срећна без неконтролисане имиграције…

Међутим, достигнућа Сорошеве `филантропије` ојачала су код становништва Европе имунитет на отворену демагогију, па почињу да дају конфраефекте.

Долазак до европске јавности информација о масовном продору `филантропских` погледа на европски просперитет у Европски суд за људска права однедавно урушава поверење у ту институцију, па је многи почињу помињати у негативном смислу. О том суду се већ праве и вицеви.

Кад људи почињу да се смеју над `морализатором` – то је већ знак да је ослобађање почело.

Ето, то је `достигнуће` господина Сороша…

Факти