Најуноснији криминални посао кланова на Косову је препродаја хероина, јер чак 80 одсто те дроге стиже у Европу баш преко те територије, процена је више светских полиција.

Осим полиција скоро свих западноевропских земља, као и Европола, америчка ДЕА, али и Стејт департмент означавају Косово као једну од најважнијих транзитних станица у продаји хероина, који стиже из Турске и Авганистана. У извештају Стејт департмента, али и српске БИА, констатује се да су главни трговци дрогом на Косову породични кланови пише лист “Блиц”.

Мафија на КиМ није организована тако да има један центар, већ је подељена на територије. Као што смо већ писали, клан Хашима Тачија контролише област Дренице, породица Рамуша Харадинаја Метохију, а област Лаба група Рустема Мустафе Ремија. Сва тројица су вође ОВК, а Савет Европе је у извештају констатовао да је организовани криминал на КиМ повезан са бившим припадницима ОВК.

Територију КиМ затим дели још око 20 породица-фисова, које се баве различитим делатностима, а неке су специјализоване, на пример, за оружје, рекетирање, трговину људима, кријумчарење акцизне робе (нафте и цигарета)… Те породице су организоване у најмање три или више нивоа, што омогућава да се сачува способност деловања организације и у случају откривања неког њеног припадника или дела групе. У тако организоване породице скоро је немогуће убацити прикривене агенте.

Дрога

Главни транзитни пунктови за хероин су и даље Гњилане, Призрен и Митровица, а дрога стиже и у Приштину аутобусима из Истанбула. На самом Косову постоји више лабораторија за прераду хероина, углавном код Гњилана. Прва транзитна тачка у централној Србији је село Велики Трновац, а у Црној Гори су то Тузи и Улцињ.

Према проценама појединих европских полиција, са Косова се месечно прокријумчари од четири до шест тона хероина, чија је вредност на годишњем нивоу око две милијарде долара. Према извештају немачког БНД и америчке ДЕА, новац добијен од продаје хероина у Немачкој пере се кроз више од 200 приватних банака и мењачница које су у рукама албанских мафијашких породица. Исти канали за кријумчарење се користе и за транспорт марихуане, која се производи у Албанији и знатно мање на КиМ, а део стиже из Авганистана.

Оружје

Током сукоба на Косову и касније у Македонији новац од трговине дрогом коришћен је за куповину оружја или је дрога директно мењана за наоружање. То се констатује и у извештају Савета Европе, насталом на основу података Европола и неколико европских полиција.

Трговина људима

Америчка ДЕА је утврдила, што се наводи и у извештају Стејт департмента, да су албански кланови користили илегалне мигранте за пренос дроге. Пре мигрантске кризе, Косово је било и једна од транзитних тачака за пребацивање илегалних миграната. Под контролом криминалних група било је и пребацивање миграната кроз Грчку и трансфер преко Јадранског мора до Италије. Са избијањем мигрантске кризе, криминалне групе су инвестирале милионе евра у брзе чамце за кријумчарење избеглица. Утврђене су чврсте везе са турским, афричким и италијанским криминалцима који се баве трговином људима. Посебно уносан посао у трговини људима било је пребацивање жена, углавном из источне Европе, у западни део ради проституције.

Рекет

Рекет је постао уносан посао са организовањем првих терористичких група на КиМ још од 1993. Под плаштом националне борбе новац је тражен од локалних предузетника. Према подацима БИА, новац је до 1999. скупљан преко Фонда Владе Републике Косово, чије је седиште било у Немачкој. Средства за овај фонд убирала су се месечно, често и присилним порезом од три одсто зараде Албанаца запослених у западноевропским земљама, као и прикупљањем добровољних прилога. Такође, постојао је и “откуп” од учешћа у ОВК, исплаћивањем од две до пет хиљада марака локалном команданту. Поједине криминалне породице-фисови, чији чланови нису били у ОВК, имале су месечну обавезу да дају 100.000 марака. БИА је утврдила, на пример, да је такву обавезу имала породица Екрема Луке.

Блиц.рс