Атина – Грчка је платила дуг Међународном монетарном фонду и Европској централној банци и може на извесно време да одахне од страха да ће банкротирати. Премијер Алексис Ципрас, међутим, не може да одахне јер га у среду чека још једно гласање у парламенту од кога зависи будућност земље. То гласање може да постави питање опстанка владе, расписивања ванредних избора и много чега другог.
Споразум са Бриселом о трећем пакету помоћи није донео никакву сигурност Грчкој. Незадовољство због драстичних мера штедње које чекају земљу, уколико уопште са њима успе да преживи, све је очигледније. Незадовољан је премијер, који и сам признаје да је споразум нереалан и тешко одржив, буни се чланство Сиризе и, што је много опасније, њени посланици у парламенту…
Незадовољна је и опозиција, која је гласала за европску опцију и споразум у целини, али која схвата да у пракси, када буде требало усвојити закон по закон, реформу по реформу, неће моћи да за њих гласа и подржи Алексиса Ципраса. Већ око сутрашњег гласања, када се буде гласало за други пакет реформи, који укључује регулисање пензијског система, али и подизање ПДВ-а за пољопривреднике са 13 на 23 одсто, опозиција се двоуми. Како сада ствари стоје, нови закон о опорезивању пољопривредника тешко да ће проћи.
С друге стране, непослушни посланици Сиризе, који су на прошлом заседању парламента довели у питање позиције владе гласавши против споразума, што је учинило чак 39 посланика – сада обећавају начелну подршку. Међутим, премијер Ципрас је био изричит. Уколико не буде имао у парламенту подршку 120 својих посланика, не жели више да буде премијер, спреман је да се одмах повуче и остави неком другом да решава кризна питања. На састанку партијске ћелије Сиризе јасно је ставио до знања да нема никаквог смисла да остане на својој позицији ако му подршку, уместо посланика Сиризе, обезбеђује део опозиције.
Ципрас упозорава да је важно да се усвоје реформе без којих неће бити првог дела пакета помоћи од 35 милијарди евра, да је неопходно да се до јесени постигне каква-таква стабилност и поврати поверење поверилаца и да се већ у октобру распишу ванредни избори.
„Ако буде због гласања у парламенту доведен у питање опстанак владе, уколико Ципрасов кабинет буде срушен, то ће бити и крах за Грчку”, изјавио је посланик Димитрис Пападимулис.
Европски кредитори су зајмом од 7,1 милијарде евра измирили грчке дугове за јули јер, коначно, ради се о суми која је још пре годину дана била обећана претходној Самарасовој влади. Међутим, да би одобрили и један једини нови евро кредита, они од Грчке траже стриктно испуњавање мера штедње. Потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис упозорава Грчку да не касни са реформама јер ће у противном фондови на које рачуна бити – опозвани.
„Током последњих месеци изгубљено је поверење у грчку владу и сада га треба повратити”, рекао је Домбровскис и нагласио да, уколико се Атина буде држала обећања, преговори око трећег пакета помоћи могу да буду завршени за неколико недеља.
Прве последице реформи које су услов за кредитни пакет Грци су видели већ у понедељак. Банке су отворене, али и даље постоји лимит од 60 евра за подизање новца из банкомата, берза је и даље затворена, а ионако скуп живот још је скупљи. Промет робе широке потрошње је, како кажу трговци, опао за 60 одсто и најнижи је за последњих 30 година, 60.000 малих предузећа намерава да због високог пореза своја седишта пресели у Бугарску, а 10.000 на Кипар.
Са новим ПДВ-ом од 23 одсто, којим Грчка за 18 месеци треба да оствари приход од 2,3 милијарде евра, живот постаје врло скуп. Порасле су цене хране, прерађевина, кафе, чоколаде, ресторанских и хотелских услуга, градског и бродског превоза, авионских карата, таксија и још мноштва производа и услуга. Од сада карта за трајект до Крита са улазницом за аутомобил и смештајем у двокреветној кабини кошта 520 евра. Старт за такси вожњу је 1,29 евра, сваки километар 0,74 евра, а превоз таксијем до аеродрома стаје око 40 евра. Потрошачка корпа је скупља за 93 евра месечно.
Следе посредно смањење пензија и најава да ће пољопривредници, који и тако немају где да пласирају своје производе, пре свега због европских санкција Русији, убудуће плаћати висок ПДВ и да неће имати нижу цену приликом куповине горива. У исто време, порези ће морати да се плаћају на време, што за Грке, који на то нису навикли, представља велики, пре свега, психички проблем. То је нешто над чим се остали део Европе згрожава, не схватајући да се менталитет – споро мења.
Тако, када у овој кризи и проблемима са банкама питате млађу популацију Грка како ће потрошити 60 евра дневног лимита, већина ће вам одговорити: „На кафану, провод”, уз опаску да је то нешто што не могу да промене ни Шојбле ни цела Европа.
Јасмина Павловић Стаменић, Политика
