НИ Србија, ни БиХ, неће бити спремне за улазак у Европску унију док не буду гарантовале враћање достојанства људима. Немачка подржава што бржу интеграцију наше земље у ЕУ и отварање поглавља 23 и 24, али и поручује да су у Европи организована јасна правила у чијој основи леже људска права, која се морају поштовати.

Ове поруке пренели су Роланд Јан, савезни комесар за евиденцију службе државне безбедности бивше ДДР (Штази) и Јосип Јуратовић, посланик Социјалдемократске партије у Бундестагу, на скупу “Суочавање са прошлошћу, отварање досијеа и лустрација”.

– Диктатура је када нам мали број људи говори куда треба да идемо, а демократија када, кроз суочавање аргумената, заједнички дођемо до тог, најбољег, пута. Прошлошћу треба да се бавимо да бисмо што боље схватили природу диктатуре и креирали демократију – рекао је Јан.

Анализирајући немачко искуство, он је напоменуо да је кључна ствар била доношење закона о досијеима, који је спречио њихову злоупотребу. Међутим, како каже, проблем је што велики број земаља на путу ка ЕУ још нису обезбедиле правну државу. Без тога, грађани неће имати коме да туже кривце уколико њихови досијеи заврше у рукама медија.

100.000 САРАДНИКА ШТАЗИЈА
ЗА Штази је радило 7.000 официра, имао је 90.000 агената и још 100.000 сарадника. Када би се његова тајна документа поређала један до другог, добили бисмо колону од 111 километара.
Отварање досијеа служи враћању достојанства и рехабилитацији жртава, додао је Јуратовић:

– Неопходно је развијати дух поштовања према жртви. Суочавање са прошлошћу у Немачкој није значило само суочавање са оним што се дешавало у ДДР, већ и пре тога – са милионима жртава које је оставио фашизам. Слична је ситуација и на Балкану, где се у свакој кући може наћи бар једна жртва.

Немачки закон о отварању досијеа подразумевао је обелодањивање имена припадника и доушника Штазија. Да би неко добио посао као полицајац, судија, тужилац или порезник, морао је да добије потврду да није радио за Штази. Од момента отварања тајних архива извршено је око два милиона провера државних службеника и функционера и многе су резултирале разрешењима.

За разлику од Немачке, Србија није отворила досијеа, осим у кратком периоду после 5. октобра 2000. Вук Драшковић, лидер СПО, странке која је још 2004. поднела парламенту предлог овог закона, замолио је госте за помоћ.

НАСЛЕЂЕ ТОТАЛИТАРИЗМА
РЕДИТЕЉ Јован Јовановић, чији је филм “Млад и здрав као ружа” три деценије стајао “у бункеру”, оценио је да се у Србији и даље живи у “титоизму”, док је историчар Срђан Цветковић предложио да се и код нас, као у Пољској, формира институт који би радио на суочавању са тоталитарним наслеђем.
– Највећа немачка инвестиција и подршка Србији, без које су све друге узалудне, јесте финансијска, организациона и кадровска помоћ да досијеи буду отворени. Наша СДБ створена је када и ваш Штази, од истих родитеља – КГБ. Данас више нема ни Тита, ни СССР, ни Милошевића, само су остали неотворени српски досијеи – каже Драшковић.

Он је подсетио да је у време власти ДС добио обећање да ће закон бити усвојен, али ако имена у досијеима буду анонимизована:

– Нисмо пристали. Наш предлог закона подразумевао је да остану имена непосредних егзекутора и оних који су наређивали убиства и дискредитације људи, због којих су ови остајали без службе и живота. Бугари су открили да је 11 владика било у доушничкој мрежи. Код нас би било још горе, јер у Србији није срамота, него част бити доушник!

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости