Светска банка објавила је извештај “Промене богатства нација” на којој је по богатству по глави становника рангирано 140 земаља света, али не и Србија. На листи, која процењује раст богатства у периоду од 1995. до 2014. године, су земље из нашег окружења – Хрватска, Словенија, Босна и Херцеговина, Македонија, Албанија.
Због чега Србије нема на списку? Одговор је потражен у Светској банци, а и из њихове канцеларије у Србији речено је да им при изради извештаја “нису били доступни неки подаци из Србије”.
Реч је, о како их у Светској банци називају “цритицал натурал цапитал дата”, и да је у току провера шта би то конкретно могло да буде.
Извештај иначе показује да је глобално богатство знатно порасло током протекле две деценије, али гледано по глави становника се смањило или стагнирало у више од двадесетак земаља у различитим приходовним разредима.
На основу података за 2014. годину, земље региона Европе и средње Азије имале су удео у светском богатству од 27 одсто, при чему су највећи део богатства у региону држале земље западне Европе.
Западноевропске земље у 2014. години држале су 83 одсто регионалног богатства – Немачка 19 одсто, Француска 14 одсто, Велика Британија 13, Руска Федерација 9, док је преосталих 8 процената било у рукама источноевропских и средњоазијских земаља.
Од најближих суседа Србији, Хрватска се, с богатством по глави становника од 147.545 долара, налази се на 28. месту у региону земаља Европе и централне Азије, што је испод просека региона, који износи 368.233 долара.
На пример, место изнад Хрватске се налази Пољска, с износом од 154.932 долара, док је Словенија на 16. позицији, с износом од 351.776 долара.
Интересантно је да је највећи раст богатства по становнику, од 274 одсто, имала Босна и Херцеговина, првенствено због врло брзог раста људског капитала, а због опоравка од регионалних сукоба од базне године истраживања, 1995. године. Од 43 земље регије Европе и централне Азије, БиХ се нашла на 41. месту, с укупним богатством по глави становника од 40.486 долара, а слабије пласирани од ње биле су само Молдавија и Киргистан.
Извештај “Промене богатства нација 2018” прати богатство 141 земље између 1995. и 2014. године обједињавањем података о природном капиталу, попут шума и минерала, људском капиталу, то јест заради током животног века особе, затим производном капиталу, попут зграда, инфраструктуре и сл., те нето иностраној имовини.
– Изградњом и његовањем људског и природног капитала, земље широм света могу повећати богатство и јачати. Светска банка убрзава своје напоре како би помогла земљама да улажу више, а и ефикасније, у своје људе – изјавио је председник Светске банке Јим Yонг Ким.
– Не може постојати одржив и поуздан развој ако људски капитал не сматрамо највећом компонентом богатства народа – поручио је.
б92.нет, Сеебиз.еу
