У Јасеновац ни у пролазу

Српски премијер Александар Вучић није могао изабрати боље место за властиту промоцију од недељне инаугурације новоизабране хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић. Уз њу, био је главна звезда те гламурозне представе, која ће остати упамћена само по томе што се Хрватска на њој представила у болно искреном светлу.

Зато је и та свечана прилика искоришћена да се “најдражем” госту сервирају нека неугодна питања, која годинама оптерећују српско-хрватске односе, а најважније међу њима је питање несталих у прошлом рату. Из те неугодне ситуације Вучић се елегантно извукао тако што је домаћинима скренуо пажњу на ноторну чињеницу да је на списку несталих, којим Загреб упорно прети, више Срба него Хрвата.

“Разговарали смо и о несталима и о избеглицама и нико од тих питања не бежи”, рекао је новинарима Вучић и упитао их знају ли “да на попису несталих има више Срба него Хрвата”.

Српски премијер није скривао оптимизам да ће са новом хрватском председницом решити и то питање јер “нико не жели штитити злочин ни злочинце ни на једној страни”.

Иако, искрено, није била прилика да се на самој инаугурацији каже, а поготово, учини корак више у решавању тог болног питања, сама свечаност и узваници на њој, показали су да Вучићевом оптимизму нема места.

Иако је хрватска председница у свом наступном говору говорила и о поштивању права националних мањина, што је и Вучићу вероватно разгалило душу толико да није ни приметио, или је то из пристојности превидео, да су међу њезиним узваницима и нека од најмрачнијих имена антисрпског сентимента, па и такви ликови који би из прве руке могли дати најверодостојније податке о у рату несталим Србима.

Међу шареним друштвом оних који су “увеличали” недељну инаугурацију новоизабране хрватске председнице камере су забележиле и неке од најмрачнијих носилаца антисрпског сентимента, аутора говора мржње и осумњичене ратне злочинце, од Томислава Мерчепа, Жељка Сачића до певача Марка Перковића Томпсона, писца Ивана Аралице, “шатораша” Ђуре Глогошког и Јосипа Клема, ветерана који месецима протестују у Савској улици у Загребу, затим Вице Вукојевића, Милана Ивкошића, Звонимира Шепаровића, Здравка Томца, Дражена Будише…

Новоустоличена хрватска председница, судећи по гостима које је позвала на своју инаугурацију, чини се да их је бирала по списку који је остао у столу првог хрватског председника Фрање Туђмана, за којим је она и положила заклетву.

Новинари су приметили да међу узваницима по први пут није била равнатељица Спомен подручја Јасеновац Наташа Јовичић, а били су, поновимо, оптуженици за ратне злочине, шовинистички хушкачи, људи који су се сликали са усташким обележјима…

Готово је немогуће из тога не исчитати “знаковиту” поруку.

А на њу би српски премијер Александар Вучић најпримереније одговорио да је барем у повратку из Загреба свратио у Јасеновац и положио венац на месту које ни један српски премијер не би требао заобићи ни у нормалнијим приликама, када посећује Хрватску.

Обзирност према домаћинима не би требала искључивати пијетет према жртвама. Поготово што се венац на споменик Николи Тесли може положити и у Београду, а јасеновачким жртвама само на једном месту. Поред којег је српски премијер у недељу, враћајући се за Београд, прошао као поред “турског гробља”, све зарад добросуседских односа са Хрватском.

Пише: Марко РОКНИЋ

Вести