Ова година била је период највећих изазова за Европску унију још од њеног оснивања. Истовремено, чланство у европској заједници остаје приоритетни спољнополитички циљ српске Владе. Поједини аналитичари међутим упозоравају да се доктринарне основе Уније убрзано мењају и да Србија, стиже, колоквијално речено, тек на европски афтер партy.
Тадашња власт је, подсећамо, 2009. најављивала да ће Србија постати део Уније 2014. Када је 2014. стигла, циљ је померен на 2020. Данас премијер Вучић каже да ће Србија постати пуноправна чланица до 2025. године.
У међувремену, Европи се десила дужничка криза, грчка криза, мигрантска криза и коначно Брегзит.
– Уколико десница већ није на власти у појединим земљама, као што је на пример у Мађарској, у наредних неколико година ће бити. То такође значи и да некадашње либералне и социјалдемократске странке све више нагињу на десно – оцењује Валтер Фамлер, аустирјски новинар и активиста.
Европа је тренутно преокупирана проблемима у свом дворишту, са мало амбиција да га даље шири, што ће успорити или чак потпуно заутавити процес придруживања, сматрају поједини аналитичари.
– Проширења ЕУ, односно уласка преосталих балканских земаља неће ни бити. А ако га и буде, то ће бити на потпуно другачији начин и унутар потпуно другачије ЕУ. Ако ми кажете за десет година – да, али Србија је ипак ушла у ЕУ – ја сам уверен да ћу вам моћи одговорити: да, али то није ЕУ о којој смо ми разговарали пре десет година – наводи Игор Штикс, књижевник и професор Универзитета у Единбургу.
Унија се заиста мења и процес проширења је заиста пао у други план, сагласан је професор Михаило Црнобрња. У овом моменту тешко је предвидети какав ће бити коначан исход тих промена, додаје он, али каже и да неизвесност не значи да од европског пута треба одустати.
– Да развијамо реформске капацитете, да реформишемо нашу привреду, да реформишемо правни систем, да реформишемо међуљудске односе, и тако даље, слободу медија, и томе слично. Значи све то што нас води на пут ка Европи и заправо, ми то не радимо због њих, него због нас – наглашава Црнобрња.
Датум чланства, додаје Црнобрња, стога и није толико важан, јер долази тек на крају процеса и то као сертификат за оно што сами треба да постигнемо.
Н1
