Док Американци своје ратове називају чистим и хуманитарним, бомбе милосрдним, а побијене људе колатералном штетом, речи као што су Циганин, Шиптар, педер, ментално ретардиран или, не дај боже, дијабетичар изазивају саблазан социјалних душебрижника. Полиција за језик под окриљем политичке коректности жели да контролише, ако већ не може мисли, а оно бар речи.
Оне речи које могу да повреде нечија осећања, етничку припадност или које једноставно указују на нечије менталне, телесне или друштвене недостатке. Тако курве постају “сексуалне раднице” или “секс сурогати”, затвореници су “друштвено одвојени”, глуви су “особе оријентисане на чуло вида”, а ментално ретардирани “особе с потешкоћама у учењу”.
Библија постаје пример политички некоректне књиге, Шекспир је окарактерисан као сексиста јер нема разумевања жене, а и Аристотел постаје неподобан јер оправдава ропство. Марк Твен можда и јесте најбољи амерички писац, али ће учитељ који Хаклбери Фина уврсти у обавезну лектиру бити суспендован због политичке некоректности. Јер се у овој књизи реч “црња” спомиње 217 пута. И у Србији су пре неколико година хтели да избаце “Горски вијенац” из лектире јер наводно шири националну и верску нетрпељивост.
[quote]
И Црвенкапа неподобна
И стара добра Црвенкапа је према новим политички коректним мерилима ретроградна, а језик јој је груб, сексистички, неподобан… Исто је и са Пепељугом, Биберчетом, Снежаном.
Бајке одобравају лаж, превару, крађу, па је чак 25 одсто Британаца престало да их чита деци. Недавно је у Новом Саду одржана трибина на којој су се неке жене жалиле да бајке увек представљају мушкарце као принчеве на белим коњима, спасиоце, а жене тек као пуке пасивне фигуре које чекају да им мужјак реши све животне проблеме.
То је наводно удар на родну равноправност, а закључак је да су свету потребне модерније бајке.
[/quote]
* Недавно је у једним српским новинама објављен оглас у којем се тражи “благо ретардирана особа” за посао пекара. Душебрижници су се одмах јавили и ово назвали дискриминацијом особа с инвалидитетом. Нападнути оглашивач бранио се једноставно: “Како да напишем блаже ретардираној особи да ми се јави? Објасните ми, молим вас, па ћу вас послушати.” Хтео је да искористи израз “особа с инвалидитетом”, али је помислио да би се на оглас јавили и инвалиди који нису физички способни да обављају овај посао. А морао је да користи неку од фраза за назив ментално заосталих као што су особе с посебним потребама, развојним поремећајем или оболели од болести.
* Психотерапеут Зоран Миливојевић каже да нас политичка коректност само збуњује и да нам под крилатицом да смо сви једнак, закида право на различитост.
– Морамо да комуницирамо тако да ником не буде непријатно. Онда се у једном таквом друштву гуши дијалог и право на мишљење. Шта има да мислимо кад су нам неки већ све одредили? А кад не мислимо и не говоримо, онда нема ни идеја. Људи се плаше да се супротставе јер ће бити жигосани. Као политички некоректни биће постављени на стуб срама, остаће без посла, новца за неко истраживање или књигу. Онај ко се не уклапа и политичку коректност постаје њена жртва – сматра Миливојевић.
* Феномен политички коректног настао је у Америци 80-их година прошлог века, кад је политички коректан језик преплавио америчке универзитете, где су почела да се шире правила говора којима су настојали да дисциплинују све оне који су користили расистички, сексистички и хомофобични речник. Политички коректан говор данас покушава да избрише све разлике у друштву, па се жене више не смеју ословљавати са госпођица и госпођа јер су то сексистичке титуле, а у швајцарском парламенту постављен је захтев да се више не користе речи “мајка и отац”, већ “један од родитеља”, да би и геј бракови били равноправни! С ким су онда равноправни протерани “мајка и отац”, нико није објаснио. Реч “педер” се сматра увредљивом, па је замена речју “геј”, што значи – особа која се весели.
* Праву збрку у језику изазвало је и увођење именица женскога рода за означавање професије. Добили смо психолошкиње, педагошкиње, социолошкиње, гинеколошкиње… Међу најгласнијим поборницима овога нашла се професорка психолингвистике Свенка Савић, која сматра да је неопходно инсистирати на проналажењу женских титула, јер то није питање суфикса, него поделе моћи у друштву. Ваљда ће жене психолози постати моћније кад се представљају као психолошкиње. Чак је и заштитник грађана решио да заштити жене, па је саставио својеврсно упутство којим се од свих актера у јавном животу захтева да из говора избаце изразе попут госпођица, сека-перса, лезбијка…
* Међутим, драматург и једна од водиљтеки емисије “Жене” Маја Волк каже да себе никада неће назвати драматуршкињом.
– То ми језички смета и звучи рогобатно. Лепше ми је да сам драматург. Са друге стране, имамо именице женског рода, али немамо професију која иде уз то. Рецимо, реч “свештеница”. У свим религијама су постојале свештенице. У православљу их нема. Шта ћемо ту? Имамо древну реч женског рода, али немамо професију – каже Маја Волк за “Вести”.
* Покојни глумац Чарлтон Хестон својевремено је изјавио да је политичка коректност “тиранија с осмехом на лицу”. Да ово није далеко од истине, показују најновији захтеви канцеларије за образовање у Њујорку, која је строго забранила 50 речи у књигама за основце јер “траумирају децу”. Тако је забрањена реч “диносаурус” јер би могла да узнемири оне малишане који не верују у еволуцију. Забрањен је и термин “рођендан”, и то због Јеховиних сведока који га не признају. Није дозвољен ни израз “ноћ вештица” јер је то пагански обичај, што би могло увредити вернике. И реч “плес” је непожељна јер му се противе неке секте, “тероризам” зато што звучи застрашујуће, а реч “развод” би могла да узнемири децу којима су се родитељи растали.
* Многи се супротстављају владавини политичке коректности. Роберт Хјуџес, аустралијски писац и критичар остао је запамћен по својој критици “новог језика”. Својим чланцима у магазину “Тајмс” све до изненадне смрти сметао је браниоцима мултикултурализма.
– Говоримо о лицемерно коректној култури у којој се америчке бомбе називају “интелигентнима”, а цивилне жртве “колатералним грешкама”. Доста нам је еуфемизама и парафраза, која имају за циљ да нам прикажу лажну слику стварности – говорио је Хјуџес.
Сутра – У клопци политичког језика (2): Дресирање речи
Вести
