Крагујевац – Школско звоно овде више не звони за почетак или крај часа, већ на узбуну. Крагујевачка просвета је пред финансијским колапсом, дугови према запосленима и за комуналије су огромни, а локална самоуправа није у стању да измири своје обавезе, пошто је градски буџет – празан. Уколико у наредних месец или два град не обезбеди средства за намирење дугова, све крагујевачке школе чека блокада рачуна.

То, међутим, није највећи проблем. Крајем прошле седмице, у овом граду десило се оно што је до сада било незамисливо: због дугова, једна школа је отишла –на добош.

Прошлог петка, извршитељи су пописали део имовине ОШ „Светозар Марковић”. На два кабинета за информатику, са комплетном опремом, рачунарима, штампачима и копир апаратима, стављен је – „катанац”, а школи је забрањено да располаже својим училима и уређајима, на које је, из предострожности, по закону, залепљено упозорење: „Ова ствар је пописана”.

Извршитељи су пописали имовину по одлуци Основног суда у Крагујевцу, који је донео пресуду у корист подносиоца захтева, једног професора, коме школа дугује 178.000 динара на име накнаде за превоз, појаснила је директорка ОШ „Светозар Марковић” Татјана Маринковић.

– Нашој школи је још 31. марта блокиран рачун. Од тада од града нисмо добили ниједан динар. Тек у петак, када се све ово десило, град нам је уплатио нешто више од милион динара, међутим наш дуг према запосленима, по основу накнада за превоз и јубиларне награде, и даље је велики, око 4,5 милиона динара. Професор који је добио пресуду је осамдесет први на списку, од укупно осамдесет шест запослених који су нас тужили за исту ствар. Ако је суд уважио његов захтев, уважиће и захтев осталих колега, а ми имамо рок од свега петнаест дана да нађемо новац. Не ми, него град, који је у обавези да измири ове трошкове. Уколико се овај проблем не реши, наша школа, практично, неће моћи нормално да функционише. У ствари, ми већ одавно не радимо нормално, професори о свом трошку купују фломастере за белу таблу, јер школа више нема пара ни за један шраф – у даху нам је испричала директорка Маринковић.

Због дуга од око 25 милиона динара, ову школу је тужила и градска топлана „Енергетика”. Крагујевац има 32 школе, 22 основне, осам средњих и две специјализоване, а њихов укупан дуг за грејање је 600 милиона динара. Овдашње школе дугују још око 94 милиона динара за струју и више од 21 милион за гас. Обавезе су се нагомилале, јер град годинама није плаћао рачуне.

– Морали смо да поднесемо тужбе, како рачуни не би застарели. Да је град бар нешто плаћао, ми то не бисмо учинили – навео је портпарол „Енергетике” Милош Анђелковић.

Председник Уније синдиката просветних радника Србије у Крагујевцу Милан Јевтић каже да је у овом граду, због неодговорног понашања надлежних, угрожен цео просветни систем. За катастрофално стање у школама, према његовом мишљењу, подједнако су одговорне обе управе, и градска и школска управа Крагујевац.

– И у једној и у другој управи седе политичари, граде каријере, а не баве се својим послом. Уместо да су се договорили како да се реше нагомилани проблеми, заједно су ископали гробницу за крагујевачку просвету. Надлежни треба да буду смењени, а неко мора да их позове и на одговорност. Укупан дуг школа, не само према запосленима и за комуналије, него и по другим основама, већи је од милијарду динара. Нисам сигуран да целокупна школска имовина вреди толико – резигниран је био Јевтић, упозоривши да би, уколико се брзо не пронађе решење за финансијске проблеме образованих установа у овом граду, крагујевачки ђаци ове јесени могли да оду на „непланирани распуст”.

Финансијски проблеми су се јавили пре неколико година, када је обавезу „сервисирања” материјалних трошкова школа држава пренела на локалне самоуправе. Та одлука је, међутим, била само формалне природе, будући да је Министарство просвете и даље издвајало средства за потребе одржавања и набавке опреме. Рачуни општина и градова постали су само додатни, можда непотребни „филтери” кроз које је морао да прође „државни” новац намењен образовним установама.

Због смањеног прилива новца у буџет, али и неодговорног вођења градских финансија, овај проблем се у Крагујевцу манифестовао више него у било ком другом граду у Србији.

– Држава је редовно уплаћивала новац овдашњој локалној самоуправи, али град три или четири године није измиривао рачуне за комуналије. Где је завршио тај новац, ја стварно не знам – изјавио је начелник Школске управе Радојко Дамјановић, додавши да је Министарство просвете упознато за стањем у крагујевачкој просвети.

У Секретаријату за образовање су нам рекли да су се поводом финансијских проблема у школама у више наврата обраћали „чуварима трезора”, али да од њих, осим у једном случају, нису добили никакав одговор. „У сваком граду има проблема, али нигде оваквих као у Крагујевцу”, у поверењу су нам рекли наши „анонимни” саговорници, информишући нас да у Секретаријату за образовање нико није овлашћен да даје званичне изјаве.

Бране Карталовић

———————————————————–

Новог већника сачекале (не)прилике

На званичне изјаве градских челника мораћемо, по свему судећи, још да сачекамо, будући да је почетком ове седмице, у склопу политичке реконструкције крагујевачке власти, дошло до промена и у Градском већу. Једна од њих односи се и на ресор образовања. Уместо Драгослава Милошевића, на место члана Градског већа задуженог за образовање, културу и информисање, овог понедељка именован је Зоран Рајовић. „Стари” већник није био расположен за разговор, а „новом” ће требати времена да се упозна са (не)приликама у просвети.

Политика

Фото С. Радовановић