У Краљеву која умире живи српска сиротиња

Мада је Краљево стратешки можда и најважнија урбана и економска територија која гравитира према Рашкој и граници са Косовом и Метохијом, на ту чињеницу се нико у Влади Србије не обазире. Уместо да све снаге буду усмерене у подизање привреде и спашавање Краљева од потпуне пропасти, Вучићева влада је припремила подлу стратегију којом овај град треба да постане “сервисна станица” грађана из санџачких општина. Чак ни аеродром Лађевци није претворен у цивилни да би био на услузи Краљеву и најјужнијим ободима Шумадије, него са идејом да он буде успутна станица за летове приватних авио компанија на линији “ваздушног моста” између Турске и Немачке.

ДОЛИНА ГЛАДИ

Недавно изграђена спортска хала у којој је одигран тениски меч Дејвис купа, само је шминка за потребе једног режимског саветника и његове криминалне дружине. У стварности, Краљево живи у потпуној беди. Све велике фирме, почевши од Фабрике вагона па да “Магнохрома”, постале су плен мешетара и ординарних лопова. А властодршци охоло тврде да око Краљева, уместо мутног и затрованог Ибра тече мед и млеко

Пре четири године, од стране неколико консултантских кућа, вршене су процене имовине државних предузећа у Краљеву. За ту процену заинтересована је била и Агенција за приватизацију. Тако је израчунато да је њихова минимална вредност најмање 30 милиона евра, мада је за већину предузећа било речено да су у лошем стању због пропалих приватизација и да чекају нове власнике. По свему судећи, процене су биле планирано умањиване, а касније настали догађаји, показали су и зашто је смишљено девалвирана њихова вредност.

Процена вредности имовине Фабрике вагона Краљево (ФВК) никада није урађена како треба. наиме, реч је о концерну који располаже огромним површинама градског грађевинског земљишта у центру града и истурене погоне у Војном насељу. Процене локалних трговаца некретнинама, указују да је само земљиште на коме се фабрика налази, најмање пет пута већа од једне раније агенцијске процене, према којој цела фабрика не вреди више од 6 милиона евра!

Да је у питању озбиљна превара, у којој већ годинама учествују и ловци у мутном и министри и криминалци међународног ранга, говори и податак да је у априлу ове године, делегација индијске железничке компаније “Рајтс” обишла је погоне Фабрике вагона и уз подршку “домаћина из Београда”, разговарала са пословодством о могућностима привредне сарадње. То је била званична вест у медијима, иза које се крио још један покушај државе (у овом случају Вучићеве владе), да се наруга радницима Фабрике вагона и њиховим породицама.

Са друге стране, због дуговања за неисплаћене плате радницима, старих и по 15 година, као и дуга према повериоцима, ФВК, која се већ налази у веома тешкој ситуацији, могла би ускоро да остане без машина за производњу.

Дошло је дотле да су јануару ове године, судски извршитељи после две одржане лицитације, по правоснажним пресудама, запленили четири струга из погона Вагоноградње у Фабрици вагона, и то по цени од укупно 1.200 евра, иако је њихова вредност и троструко већа. То је само најава онога што ће се даље дешавати. Циљ је застрашивање радника и пословодства и даље умањивање вредности фабрике.

У овом случају су нам везане руке, јер се машине распродају по правоснажним пресудама. Иако је и Агенција за приватизацију покушавала да одложи извршење, судски извршитељи су поступили по пресудама, кажу у ФВК, напомињући да руководство покушава да намири дуговања по пресудама у ишчекивању потенцијалног купца и нове приватизације.

Многи су то схватили као позив на бекство из пакла. Тако је од укупно 730 запослених у ФВК, за социјални програм који је понудила држава по уредби Владе Републике Србије о социјално-економском збрињавању запослених у предузећима у реструктурирању, изјаснило се чак 426 радника! Јер, дављеник се и за сламку хвата!

Иако је изјашњавање радника о томе да ли би прихватили социјални програм – отпремнине у висини десет бруто плата, или 200 евра у динарској противвредности по години радног стажа, било информативног и необавезујућег карактера, списак оних који су прихватили “владине мере”, послат је у Министарство привреде.

Радници уморни од дугогодишње беспослице, беспарице, штрајкова и лажних обећања, наивно су поверовали да их неће снаћи судбина крушевачког “14. октобра” или ИМТ-а ако прихвате оно што је Влада понудила и да ће бити третирани како доликује. Министарства привреде на ово није реаговало. Ни писмом ни сликом. Држава, тачније, Вучићев режим, нема намеру да социјално и економски збрине било кога.

Не треба изгубити из вида да је Фабрика вагона најстарија фабрика у Краљеву и да је у време Југославије имала и више од 5.000 радника, све до почетка деведесетих година била симбол југословенске вагоноградње. Дуго и ужасно пропадања Фабрике вагона, на жалост личи на сва слична привредна стратишта “демократске Србије”.

Али, упркос свему, Фабрика вагона је можда могла да се спаси 2006. године, када их је за 220.000 евра купила украјинска компанија “Азов импекс” из Доњецка. Због рата у области Доњецка (као и због немогућности поштовања купопродајног уговора), приватизација је поништена, а фабрика враћена на старање држави.

У међувремену, ФВК је са 5.000, спала на свега 730 запослених, којима се дугују чак 24 плате. Потресан беспарицом, блокадом рачуна и штрајковима, ФВК је, међутим, наставио да животари, а спорадични солидни извозни послови нису имали дугорочног ефекта, нити су донели финансијску консолидацију.

Радници су у катастрофалној финансијској ситуацији, прете им искључењем струје и принудном наплатом нагомиланих дугова, немају оверене здравствене књижице, ни повезан радни стаж.

У међувремену, на списку краљевачке филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ), крајем налазило се и преко 20. хиљада људи без посла. На подручју те филијале, која покрива општине Краљево, Врњачку Бању и Рашку, стално расте број незапослених. Данас је скоро цела регија препуштена себи. Државе нема, пара нема, посла нема. Има само лажи и обећања.

Услуге Народне кухиње свакодневно користи скоро хиљаду људи. Хране је било до краја прошле године. Ове, 2015., и ње је почело да недостаје. Захваљући донаторима храна је била обезбеђена до краја 2014. године.

Народ се у Краљеву сналази како зна и уме. Ретко ко у новчанику има више од 200 динара кад крене на пијацу. На пијаци кајмак (ако га има) купују у чашама од јогурта, а сир у посудама од маргарина. У месарама, месо купују на граме.

Социјалну помоћ од које не може да се живи, прима више од 9.000 грађана Краљева. Захтева за социјалну помоћ има на хиљаде, али ни град ни Центар за социјални рад немају начина да им помогну. Такозвана бувља пијаца постала је сиротињски хипер-маркет под отвореним небом.

И док сиротиња посрће по улицама Краљева, Вучићева влада износи грандиозне планове о развоју овога краја, који немају никакве везе ни са Краљевом ни9 са грађанима краљевачког региона.

Главна пропагандна активност је везана за Аеродром Морава (Лађевци, код Краљева), за који и Вучић и његови министри (Расим Љајић, Зорана Михајловић), упорно тврде да ће бити “туристички”!

Шта се заправо крије иза ових великих речи? На то је, не знајући шта чини, недавно одговорио начелник Рашког управног округа, Небојша Симовић, који је неопрезно пренео делове разговора које је раније водио са представницима Директората за цивилно ваздухопловство.

Наиме, Симовић је имао сусрете са представницима једне приватне немачке авио-компаније из Франкфурта, која ће, у сарадњи са Аеродромом Никола Тесла и Владом Србије, у форми јавно-приватног партнерства организовати, саобраћај на релацији Франкфурт – Лађевци – Истанбул!

Тачније, биће то “ваздушна линија” која ће превозити Турке, Албанце са Косова, и Бошњаке из Санџака. Од тога Краљево неће имати ништа. Српска сиротиња у овом делу државе, нема чему да се нада. Деценијама није уређена ни аутобуска станица, у коју се и дан-данас улази као у некакав сточни забран, а не како доликује веку у коме живимо.

Проширење Аеродрома “Морава” и његово претварање у цивилни аеродром, учињено је директно на штету Војске Србије (на жалост, и уз сагласност војног врха!) као и на штету интереса Републике Србије.

Био је то још један Вучићев велеиздајнички акт, који одговара НАТО пакту. Наиме, војни аеродром у Лађевцима код Краљева, процењен је као “исувише близу” НАТО бази на југу Копаоника (административно Косово и Метохија). Његово претварање у цивилни аеродром, и то за потребе транспорта муслиманског света са југа Балкана и Блиског истока, задовољио је њихове “критеријуме”.

Група режимских буџована све ређе пролази чувеном “долином јоргована”, поред Ибра, према “долини глади”, граду Краљеву. Свој прљави посао су углавном обавили. Туда ће опет, као у отоманско доба, пролазити “Турци и трговци”, али не џадом, него авионом, преко небеса!

Милица Грабеж

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије