У Крупњу права катаклизма

ЕКИПА “Новости” прва је у суботу у раним послеподневним сатима успела да дође до Крупња где су подивљале речице изазвале катаклизму, посебно Чађавица, која пролази кроз читав град и део Рађевине. На тој речици у животу је од многих мостова остао само онај у центру града. Разрушен је и мост који води ка прелепом етно-селу, са црквом брвнаром из 15. века, у питомом делу Рађевине, Добри Поток. 

И, само крај тог моста две куће су потпуно нестале. Од једне од њих остао је само цреп. Њихови власници, отац Милутин и син Саво, иначе полицајац у Лозници, као и њихови укућани немају речи да изразе ову муку и невољу. И остале куће у дужини од најмање три до четири километра су у лошем стању, у најмању руку пуне су влаге, блата, мемле…

У горњем делу града, међу порушеним кућама су оне које су припадале Драгану Ђорђевићу, као и имењацима и презимењацима Драгану Петровићу. Људи из уништених кућа као да су се изгубили јер не желе да гледају сопствену катастрофу.

– У мојој кући, уз саму Чађавицу нанос блата био је на паркету и виши од једног метра – прича Крупањац Раде Бојић.

Уз реку су уништене и куће Суље и Рађе Аличића. И они су отишли главом без обзира. Њихов рођак, Станимир Алексић, који је поплављен, али му није отишао кров над главом, каже, за “Новости”, да овако нешто није запамћено.

Милован Вићентић, који помаже механизацијом унесрећеним суграђанима, подсећа да је ово корито Чађавице давно било уређено обалоутврдом. Нестале су читаве улице.

Спасилачке екипе, из безбедносних разлога морају да поруше и преостали зид од сада некадашње куће 65-годишњег Шабана Суљића, који иза себе има 40 година рада у “Крупањци”. Са сузама у очима овај крупањски пензионер прича:

– У кући смо живели супруга, син, снаха и двоје унучади, средњошколаца. У последњих годину дана кућу, површине 85 квадрата, детаљно смо уредили и опремили, у шта смо уложили око 10.000 евра. Остали смо без игде ичега. Пред Домом културе у Крупњу скупили су се многи мештани јер су стигле прве хуманитарне помоћи, из београдске компаније “Дис”, у храни и води, и од лозничког клуба аутомобила “Екстрем 015”. Ту смо затекли председника општине Рада Грујића и народног посланика у Народној скупштини Републике Србије др Јездимира Вучетића.

– Велике су муке и невоље, катастрофа се види на сваком кораку, али нас све заједно ипак охрабрује људска топлина и солидарност, спремност на помоћ – рекао нам је др Вучетић.

ДА МАКАР ДЕЦА МОГУ ДА ДОЂУ

Станојка и Цветин Јовановић су очајни. Нису изгубили кућу али је пуна влаге, блато су избацили, остала је влага, а, како кажу, сав намештај и кућни апарати су потпуно уништени.

– Никог нема да нам пружи било какву помоћ, ни боцу воде да нам да, путеви су блокирани, а не могу да нам дођу ни наша деца која живе у Београду. У очају смо до бола – прича кроз сузе Стојанка.

Новости