У Латинској Америци милиони људи гладују због корона вируса и антиковид мера влада

Због продубљивања сиромаштва у Централној Америци очекује се даљи егзодус становника и притисак на мексичко-америчку границу

Десетине милиона људи у Латинској Америци и на Карибима гладују јер је епидемија вируса корона тамо драматично подигла ниво сиромаштва, оцењују Уједињене нације. Како пише у новом извештају светске организације, потхрањено је 60 милиона становника региона који је платио скупу цену затварања током пандемије. Хулио Бердеге, регионални представник Организације за храну и пољопривреду Уједињених нација, истиче да је ситуација критична, преноси Си-Ен-Ен.

Најгоре је у Централној Америци, где готово половина становника нема довољно хране. Криза у Гватемали, Салвадору и Хондурасу, обележена економским невољама, криминалом и политичком нестабилношћу, прелива се и на друге земље, пре свега на Мексико и Америку. Хиљаде људи из Централне Америке свакодневно прелазе преко Мексика и стижу до мексичко-америчке границе, одакле покушавају да илегално уђу у Сједињене Америчке Државе или да поднесу захтев за азил.

Како је пандемија погоршала већ незавидну ситуацију у Гватемали, Салвадору и Хондурасу, очекује се даљи притисак на мексичко-америчку границу и поред напора вашингтонске администрације да заустави миграциони талас. У нади да ће ублажити узроке миграције, америчка влада шаље економску помоћ централноамеричким државама, а с њима сарађује и у борби против криминала. Пре неколико месеци америчка потпредседница Камала Харис отворено је поручила становницима тог региона да „не долазе” на мексичко-америчку границу јер неће добити азил, а биће депортовани ако незаконито уђу у земљу.

Пажњу Уједињених нација привукле су и прилике у Јужној Америци, где милиони људи немају сталан посао. У извештају се наводи да за становнике који се сналазе из дана у дан, попут уличних продаваца и надничара, рестриктивне мере често значе остајање без икаквих прихода, па и хране.

И раније су међународне организације упозоравале да су се током пандемије погоршали услови живота у сиротињским бразилским насељима, фавелама, као и у Венецуели, где је због хроничних економских проблема и политичке нестабилности ситуација потенцијално запаљива. Католички универзитет „Андрес Бељо” у Каракасу недавно је објавио студију према којој троје од четворо Венецуеланаца живи у екстремном сиромаштву. Иако се земља годинама суочава с несташицама, ситуација је постала још гора с увођењем епидемијских мера јер су они који раде у сивој економији, а процењује се да је то половина становништва, остали без примања.

На прозивке из света да се Венецуела нашла међу земљама које су се најслабије снашле у епидемији, тамошњи председник Николас Мадуро бранио се речима да су за то криве америчке санкције јер забрањују Каракасу да купи све што је потребно. Из Вашингтона је стигао одговор да се санкције не односе на увоз хране и лекова.

Влада Доналда Трампа је 2018. увела ембарго на венецуеланску нафту, главни извозни производ ове јужноамеричке државе. То је био велики ударац за Венецуелу, која се и пре тога суочавала с хиперинфлацијом и чија се економија, према појединим истраживањима, од 2014. до 2020. смањила за скоро 75 одсто, јавио је Би-Би-Си. Према оцени Уједињених нација, око 5,6 милиона Венецуеланаца је последњих година напустило земљу.

Бивша америчка администрација казнила је владу у Каракасу, тврдећи да је Мадуро покрао изборе и нелегитимно остао на власти. Садашњи шеф Беле куће Џо Бајден не наговештава да ће укинути Трампов ембарго.

политика.рс