Од 21. априла (травња) 2017. године у Македонији, земљи у којој се игноришу све државне институције и гази се воља народа, континуирано се проводи државни удар, рекао изразио македонски публицист и новинар Миленко Неделковски.
Подсјетимо да је предсједник Собрања Македоније, Талат Џафери, 15. јануара (сијечња) потписао Закон о употреби језика на темељу којег албански постаје други службени језик у тој земљи. Заобилазећи уставну процедуру и мишљење предсједника земље, закон је истог дана упућен у објаву у “Службеном гласнику”, након чега закон ступа на снагу и постаје обвезујући. Контроверзни закон македонског парламента одобрен је у марту (ожујку) 2018. године, без јавне расправе о предложеним измјенама и без потпоре опозиције.
Македонски парламент је 11. сијечња ове године, након трећег покушаја, с 81 гласом “за” измијенио Устав, на темељу којег је држава преименована у “Републику Северну Македонију“, као што је предвиђено Преспанским споразумом потписаним са сусједном Грчком, чиме се земља гурнула на убрзани колосијек за улазак у НАТО пакт.
“Ако говоримо о закону о употреби албанског као другог службеног језика у земљи, његово ступање на снагу је противзаконито и противуставно, будући да није поштован уставни поступак и закон није потписан од стране предсједника”, објаснио је Неделковски.
“Потребно је узети у обзир да су око резиденције предсједника Ђорђа Иванова распоређени службеници специјалних полицијских одреда који су директно подређени премијеру Зорану Заеву. То значи да је предсједник у тајном кућном притвору. Не може слободно комуницирати телефоном, јер је његов број прислушкиван, пријем гостију је ограничен и нема право примати новинаре. Ово је врста државног удара који траје већ готово двије године”, рекао је Миленко Неделковски.
Коментиришући резултате гласања о питању измјене Устава Македоније, које је одржано 11. сијечња у македонском парламенту, македонски је новинар изјавио да су и они потпуно нелегитимни, јер су људи на референдуму 30. септембра (рујна) 2018. године, користећи све правне механизме, већ одбацили Преспански споразум о преименовању Републике Македоније.
“Понављам још једном – ово је државни удар, којим управљају америчка амбасада и амбсадор Бејли”, рекао је Неделковски.
Одговарајући на питање интернетског издања EADaily јесу ли недавни догађаји око преименовања земље изазвали већу реакцију народа, Неделковски је рекао да се “операција преименовања земље” у Македонији одвија већ дуже вријеме, најмање последње двије или три године.
“Реакција народа постоји, али није масовна као у вријеме бившег премијера Николе Груевског када су се грађани у више наврата окупљали како би бранили своју земљу од уласка у НАТО и ЕУ. 2017. су свакодневна окупљања трајала 70 дана, што је завршило неуспјехом. Годинама се све ради само како би људи изгубили мотивацију”, објаснио је Неделковски, додајући да данас у Македонији нема политичког вође који би људе могао извести на улице.
Рекао је за већину политичара да су или уцјењивани или су већ подмићени великим износима новца. Остали се боје за себе и своје породице.
“Људи могу само радити оно што смију, а то је грађански бунт или изражавање својих осјећаја током великих спортских догађаја”, рекао је Неделковски.
Према његовим ријечима, македонски народ ће се покушати “надокнадити” изгубљено на следећим изборима. У Македонији би се у пролеће требала одржати још једна предсједничка кампања, али опозиција захтијева да се парламентарни избори одрже истодобно с предсједничким изборима, казао је Неделковски.
“Ако се буду одржавали само предсједнички избори, треба их бојкотовати. Ако се не превлада праг од 40% одазива, политичка криза у Македонији ће се појачати, тако да ће се држава, која је већ готово нефункционална, коначно показати у правом свјетлу”, закључио је Миленко Неделковски.
Међутим, руководиоце европских земаља и НАТО пакта уопше на занима флагрантно кршење владавине права и устава Македоније. Коначни је циљ да земља као “Република Северна Македонија” уђе у НАТО. Све остало је споредно.
Почетком ове године је НАТО позвао парламенте Македоније и Грчке да испуне све своје “обвезе” у вези с Преспанским споразумом и рјеше спор око имена. То је била главна одредба писма којег је главни секретар НАТО пакта, Јенс Столтенберг, прије двае недеље упутио Скопљу и Атини, истичући “како Северноатлантски савез очекује што бржи процес”.
“Главни секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, како се извјештава, послао је писмо Скопљу и Атини, позивајући на то да се споразум у оба парламента одобри до 15. фебруара (вељаче) како би се балканска земља без одгађања могла прикључити савезу”, пише грчки лист Катхимерини.
Према грчким новинама, савезници НАТО пакта су се сложили како ће гласање о потврђивању Преспанског споразума у грчком парламенту бити одвојено од гласања за укидање приговора Грчке о кандидатури Македоније за улазак у НАТО, иако су то формалности којима се намјеравао омекшати став коалицијских партнера Сиризе из странке Независни Грци.
Они су у међувремену напустили владу, али је Ципрас успио преживјети гласање о повјерењу и остаће на дужности до краја мандата. До средине вељаче ће Атина готово сигурно удовољити захтјевима Јенса Столтенберга и потврдити Преспански споразум, а без Независних Грка је могуће да ће се током истог гласања укинути службени приговор Грчке који је блокирао улазак Македоније у НАТО.
Узевши у обзир све што је учињено под владом Зорана Заева и његових коалицијских партнера из Платформе из Тиране, замјеник помоћника америчког државног секретара за Европу и еувроазијска питања Метју Палмер је крајем прошле године изјавио да би Македонија могла ући у НАТО до средине 2020. године.
“Довољно је да усвоји Преспански споразум и ријеши вишедесетљетни спор с Грчком и Македонија би могла постати 30. чланица НАТО-а за 18 мјесеци. То је реалан циљ”, рекао је Палмер, након чега је парламент у Скопљу журно потврдио документ.
Палмер је у својој изјави изразио забринутост због, како каже, “снажног утицаја Русије у региону западног Балкана, што поткопава напора владе и институција Македоније за интеграцију у ЕУ и НАТО”.
“Није на Русији да одлучује што Македонија може или не може учинити с начином њезине интеграције у европске и евроатлантске институције. Напори да се поткопа изражена воља македонског народа дестабилизирају и штете миру и сигурности у региону”, додао је Палмер.
Неуставно усвајање Преспанског споразума, занемаривање намјерно бојкотованог референдума о промјени имена земље, чиме је проглашен неважећим, те судбина де факто притвореног предсједника Ђорђа Иванова су за НАТО и ЕУ споредне ствари које не крше владавину права. Вероватно је и то “изражавање воље македонског народа”.
