Идеја је била да електрична енергија поскупи два пута – за по 15 одсто. Сада се разматра да буду три поскупљења по 10 одсто сваке године

Струја ће у наредне три године највероватније морати да поскупи укупно 30 одсто, сазнаје „Политика” из више поузданих извора. Само је питање како ће тај проценат поскупљења да буде распоређен. Битка се води око тога да ове године тај раст цена буде што мањи. Првобитна идеја је била да електрична енергија у наредном трогодишњем периоду поскупи два пута: за по 15 одсто. Сада се као један од модела разматра да буду три поскупљења од по 10 одсто сваке године. У сваком случају, свако одлагање поскупљења ове, сачекаће нас у наредне две године, јер ММФ инсистира да Србија у том периоду постигне тржишну цену киловата.

– Поскупљење струје биће један од битнијих делова плана финансијског реструктурирања ЕПС-а који мора да буде усвојен почетком јуна – каже наш извор.

Меморандумом са Међународним монетарним фондом (ММФ) наша влада се обавезала да струја поскупи 1. априла за 15 одсто, што се није догодило. У истом документу се наводи да ће, уколико буде неопходно, 2016. године струја додатно поскупети. Рок да се заврши план финансијског реструктурирања ЕПС-а, по споразуму са ММФ-ом био је 31. март. Званичници Фонда сада очекују да он буде готов почетком јуна и да у њему виде прецизан износ поскупљења. Према нашим сазнањима, то ће бити услов да борд директора ове међународне финансијске институције крајем јуна одобри прву ревизију аранжмана са Србијом. По Закону о заштити потрошача, од дана објаве поскупљења треба да прође најмање месец дана. Што значи да струја неће моћи да поскупи пре почетка јула, а потрошачи пре августа неће добити на наплату веће рачуне за електричну енергију.

Споразум предвиђа да се цена електричне енергије повећа једним делом кроз увођење акциза, а другим делом кроз директно поскупљење. Приходи од акциза ишли би у буџет, а приходи од поскупљења ЕПС-у. С обзиром на то да је ситуација у државној каси знатно боља од очекиване постоји простор да тај део поскупљења буде нешто нижи. Али наши саговорници кажу да се од увођења акциза на струју неће одустати.

Шта је то толико труло у билансима ЕПС-а да је поскупљење струје једини спас за ово предузеће?

Како кажу у Фискалном савету, „ЕПС је темпирана бомба јавних финансија која може да експлодира у наредних неколико година уколико се биланси овог предузећа не среде”. Ситуација у овој компанији подсећа на стање у „Србијагасу” од пре неколико година, с тим што кад би ЕПС, доживео његову судбину – порески обвезници не би имали пара да га спасавају, упозоравају у Савету.

– Два су разлога због кога ЕПС сада подсећа на „Србијагас” некада. Први је тај што је ово предузеће прошле године узело кредит за ликвидност, односно за текуће пословање. Једно је када се новац позајмљује за инвестиције, а када се узима за ликвидност онда је то лош знак. ЕПС има добит само на папиру, јер се у билансима виде потраживања за које је јасно да никад неће моћи да их наплате. То је други разлог зашто ЕПС подсећа на „Србијагас” – кажу у Фискалном савету.

У једном од извештаја Савета пише да је неуспешно пословање „Србијагаса” било толико видљиво, јер је покривано узимањем кредита, који су се делом користили и за отплату раније узетих зајмова – што је неодржив модел пословања. А оно што је од свега најгоре јесте што сви ти кредити директно падају на терет пореских обвезника, јер су узимани уз гаранцију државе, иако је било јасно да компанија неће бити у стању да их врати. То је очигледно на примеру солидарног пореза.

Према извештајима Агенције за привредне регистре ЕПС је у 2013. години (података за ову годину још нема) био на другом месту по висини остварених пословних прихода од 220 милијарди динара. Са друге стране, поражавајуће је што по акумулираном губитку од око 120 милијарди динара ЕПС готово да дели прво место са „Железницама Србије”.

Зато је за познаваоце прилика изјава Александра Обрадовића, директора ЕПС-а, дата почетком недеље РТС-у „да што се тиче овог јавног предузећа поскупљење није неопходно да се деси у овој години” и да он зато претпоставља да неће доћи до подизања цена електричне енергије била велико изненађење. Тим пре што је то сушта супротност ономе што је као в. д. директора говорио прошлог августа упозоравајући да је ЕПС само у последњих осам година изгубио око шест милијарди евра због тога што није испоручивао електричну енергију по тржишним ценама.

Први човек ЕПС-а се, додуше овог пута оградио, па је додао „да је ово предузеће сада у доста повољнијој ситуацији када је цена струје у питању, него пре шест месеци, будући да је веома добро пребродило зимску сезону”.

– Када овакву изјаву да политичар народ више и не реагује, јер смо навикли на свакаква обећања и лепе жеље. Али, када директор ЕПС-а каже да му не треба поскупљење струје, онда је то у најмању руку срамота, каже др Слободан Ружић, бивши саветник министра енергетике.

Како, пита он, Обрадовић мисли, ако не кроз повећање цене струје и бољу наплату да крене у нове инвестиције у ЕПС-у? Ниједан нови објекат није изграђен четврт века. Осим, ако неће додатно да се задужује и доживи судбину „Србијагаса”. Па само су дугови за струју грађана нарасли на 75 милиона евра, истиче Ружић.

– Када се каже економска цена струје у Србији, не мисли се на цену на берзама, већ на ону којом ЕПС може да покрије своје трошкове и позитивно послује. Таква цена је у нашем случају значајно нижа од тржишне. По неким проценама киловат струје би у Србији сада уместо пет, по том критеријуму, требало да кошта око седам евроценти, објашњава наш саговорник.

Он се слаже да је цена струје одувек у нашој земљи била социјална категорија, али, додаје да не сме на уштрб тога да се уништи највеће јавно предузеће.

– Тиме што ММФ инсистира на већој цени струје, закључује се да су они боље газде за ово јавно предузеће од нас самих, што је поражавајуће, тврди Ружић.

На изјаве Обрадовића остао је затечен и један од бивших директора ЕПС-а који истиче да је ситуација с ценом струје у ЕПС-у таква да он стално може да има поднет захтев за поскупљење струје и неће погрешити, јер је ова цена нижа од оне којом ЕПС може да настави да се развија. Тврдњом да овом јавном предузећу не треба поскупљење на губитку су и држава и ЕПС. Држава, јер нема могућност да из посебних накнада које се наплаћују кроз цену струје у целој Европи помаже обновљиве изворе енергије од чије продаје се новац поново враћа у државну касу, а ЕПС јер без повећања цене струје није у могућности да позитивно послује.

Исти извор каже да има логике и да се сачека реструктурирање, па да се види колике ће уштеде бити, а онда да се одреди проценат поскупљења струје, али и без тог реструктурирања опште је познато да је ЕПС-у потребна већа цена.

Аница Телесковић, Јасна Петровић-Стојановић, Политика

Фото Д. Јевремовић