У нашој земљи према подацима Црвеног крста Србије има више од 10.600 малишана који користе народне кухиње, што је око хиљаду више него прошле године. Ово није коначан број, јер су у Београду носиоци листа одрасли, па се не зна колико још дечака и девојчица живи од оброка које „покрива” београдски Центар за социјални рад.
– Црвени крст Србије у сарадњи са локалним заједницама опслужује 75 народних кухиња, 24 су смештене на територији Војводине, 51 у централној Србији, а око 30 одсто корисника су деца – каже Јелена Радојчић, стручни сарадник у Црвеном крсту Србије.
Листа корисника сачињава се на основу података из Центра за социјални рад.
– Негде је принцип да деца буду носиоци права да користе народне кухиње, а негде одрасле особе. На основу наших искустава претпостављамо да је број оних који једу оброке из народних кухиња већи од броја пријављених. Јер некада су на списку из једног домаћинства три особе, а једе их пет. Тако да ни овај број малишана није коначан – објашњава Радојчићева.
Према њеним речима, број корисника народних кухиња се иначе повећао и ове године је за 4.000 већи него лане.
– Разлог томе је што су две општине добиле народне кухиње – у Новом Бечеју и Малом Иђошу, али су потребе свакако много веће. Постоје средине где локална самоуправа нема никаквих средстава да са нама покрене пројекат Народне кухиње – истиче Радојчићева.
У београдском Центру за социјални рад кажу да се деца у престоници као корисници права на бесплатни оброк не евидентирају посебно. Ипак, иако нису на списковима, малишани су ти који често дођу по храну.
– По правилу деца не би требало да носе храну, јер носилац мора да потпише да је преузео оброк. Када су родитељи спречени да дођу, договоримо се са њима ко ће доћи по порцију. Углавном је реч о старијој деци, од петнаестак година и то о дечацима. Памтим дечака бескућника, који је свој живот проводио живећи по напуштеним гаражама, подрумима и хранио се у Народној кухињи. Био му је то и једини оброк који би дневно појео. Он није усамљен случај, већина корисника, нажалост, у току дана поједе само оно што подигне овде – каже Немања Науновић, радник запослен у Народној кухињи на Дорћолу.
Дечаци и девојчице, који од својих најранијих дана живе од оброка из Народне кухиње, већ су се, каже наш саговорник, навикли на своју судбину.
– Малишани нису стидљиви, радују се када уз оброк добију чоколадну бананицу или сокић. Чак знају да врате родитеље поново код нас ако забораве да им донесу посластицу – напомиње Науновић.
Порција која се добија у народној кухињи састоји се од пола литра куваног јела и 300 грама хлеба. Оброци се у народним кухињама само деле, нема просторија где би се и обедовало.
– Тако радимо како бисмо заштитили њихову приватност, да људи могу да узму храну и једу код куће. У току седмице оброци се кувају, па корисници могу да једу пасуљ, грашак, боранију, тестенину, рижу… Недељом добијају суву храну, то јест ланч пакет – каже Радованка Поповић, стручни сарадник у Црвеном крсту Рума.
У Руми је 554 корисника кухиња Црвеног крста, од тога је половина малолетника. Од тог броја 208 малишана има до 15 година. То су деца из социјално угрожених и вишечланих породица.
