Ниш – Када се говори о незапослености и привреди у Нишу довољно је само рећи да више не раде „Електронска” и „Машинска индустрија” које су пре тридесетак и више година упошљавале у једном тренутку више од 35.000 људи. Данас је много угашених фабрика, још више пропалих фирми, а највише, управо због тога, незапослених у Нишу.
Колико је вођено рачуна да се нишка привреда сачува? На ово питање скоро да нема одговора. Јер, на све оно што се догађало осамдесетих и деведесетих година прошлог века надовезала се серија стечаја за оно мало фирми које су у последње две деценије некако успеле да опстану.
Једна од можда најкарактеристичнијих јесте прича о „Нишкој пивари”. Ово предузеће својевремено је било један од највећих произвођача сокова и пива у Србији и Југославији и производило је више од 300.000 хектолитара освежавајућих пића. „Нишка пивара” никада није пословала са губицима и никада није била у дуговима, а плате за запослене никада нису касниле.
Нико није слутио пре десетак година да је, када је по тада важећим законима о привређивању ово предузеће „избачено” на берзу, почео и невероватан суноврат и крај успешне и надалеко познате фирме. Малверзацијама и махинацијама годинама се обезвређује имовина, а од оног тренутка када је средином прошле деценије пивара добила приватника као власника, почело је и смањивање и гашење производње, уз велика задуживања.
Октобра 2012. године, када је произведено 28.000 хектолитара сокова и пива, прекинута је производња и недуго потом покренут је стечајни поступак.
До сада је одржано чак седам неуспелих покушаја продаје имовине и капитала овог предузећа. Последњи покушај био је крајем претходне седмице и пошто ни он није успео, нова лицитација заказана је за средину јуна.
На првој лицитацији почетна цена за продају „Нишке пиваре” била је тачно 396,5 милиона динара, или безмало четири милиона евра. За сваку следећу продају почетна цена смањивана је за око 20 одсто вредности и тако се стигло до шесте продаје, почетком априла ове године, када је „Нишка пивара”, као јединствена целина, понуђена за „бетонирану” цену од 160 милиона динара. Та цена, која је два и по пута мања од почетне важила је и за седму, важиће и за наредну, осму лицитациону продају. Од четири, стигло се на 1,2 милиона евра. И, објашњено је, чак и да се наплати, то неће моћи да подмири у међувремену направљене огромне дугове, а радници-акционари неће добити ни динара од продаје своје пиваре.
„Нишка пивара” у стечају нуди на продају цео комплекс објеката на површини од 3,65 хектара и комплетан систем производње – од складишта сировина, преко резервоара за врење, пунионице, возног парка, магацине, управну зграду с канцеларијама и свим садржајима какви су намештај, компјутерски системи и опрема и вредна уметничка дела. Поред опреме за производњу и обављање основне делатности, „Нишка пивара” и сада има модерну радионицу за техничко одржавање сопствених постројења, велики ресторан, продајне објекте у склопу фирме, али и у граду.
Нуди „Нишка пивара” и једну од најсавременијих интерних хемијско-биолошких лабораторија у области пиварске производње, која, процењује се, сама вреди право богатство, односно више од половине последње цене за целокупну имовину фирме.
За крај и нешто што се не сме заборавити и што је значајан део историје Ниша: Нишку пивару на парни погон основао је 1884, само шест година после ослобођења од Турака, Јован Апел, који је већ поседовао пивару у Алексинцу. Остало је за сва времена записано да је „Нишка пивара”, која се налази на ободу центра града који се, по Јовану Апелу, зове Апеловац била прво индустријско предузеће у Нишу.
Над дилемом зашто је обезвређена и уништена „Нишка пивара” неко се и у Нишу и у Србији мора добро замислити.
Тома Тодоровић, Политика
