И данас Господ над војскама као трећи невидиви ратник одлучује исход сваког рата.
Данас су радници и полиција покушали да изваде иконостас из Ваљевске Грачанице, Божијом милошћу то је спречено, а сутра је нови дан и биће нову покушај…
Хтели ми то да видимо или не, али већ годинама ми смо у рату, тихо се бунимо против змије коју гајимо, у страху од губитака изгубили смо све: Слободу, Наду, духовност па и материјална добра којима смо се временом подчинили. Шта још имамо да изгубимо, страх од чега нас зауставља да се покренемо, сем бедних ропских живота?
Овај систем не преза ни од чега! Чак ни најгори комунистички безбожници нису имали овакав однос према народу и према нашим светињама. Два храма посвећена двојици Архангела нашла су се на путу овом режиму и уколико наставимо са ћутањем, они ће бити срушени.
У овом тренутку, стражар над храмом светог Архангела Михаила, Васељевске Грачанице, монах Антоније, сам води битку која није само његова већ свих нас!
Ова битка није само духовна за спас храма великог Архангела Михаила, чија је сила толико пута над србском војском се виорила попут небеске заставе, где смо малобројнији добијали битке над моћним војскама, већ и материјална.
Упозорења која су стизала од стране оца Антонија, са многобројних трибина на којима су учествовали наши највећи стручњаци,научници из многих области, почела су да се обистињују још прошле године за време мајских поплава када је један од најпоплављенијих градова са највише штете било и Ваљево.
Народ се тада први пут масовније заинтересовао за штету која би могла настати уколико би се болесни пројекат овог режима до краја испунио. Међутим, како су воде пресушиле поплављено Ваљево је остало само ружно сећање, а трајно загађене воде само фикција онога који је данас једини на стражи.
Данашњи долазак полиције прошао је мирно. Полиција као и радници који су јутрос долазили, нису знали разлог изласка на терен, а након сазнања прекрстили су се и отишли. Међутим, по речима оца Антонија, овом режиму се жури и већ колико сутра доћи ће и нови радници и нова патрола, која се неће прекрстити и отићи, већ ће остати док не испуни наређење.
Живот на земљи је кратак, само један трен у односу на вечност која све нас чека, зато оживимо пре физичке смрти, духом и умом, срцем, јер мртви неће наћи пут у Царство Небеско!
Ово је тренутак када смо сви ми потребни Господу над војскама, ономе који одлучује и овде и горе, да као његови војници извојујемо победу у његово Име, у његову Част а повратимо бар делић своје.
Данас када је сам на стражи и у сукобу са полицијом која је дошла да извади иконостас, са сазнањем патријарха српског Иринеја, што довољно говори да је рушење храма врло близу, потребни смо и монаху Антонију, зато Вас молим, све Вас који сте у могућности да дођете у ову светињу и да се заједно са оцем изборимо за њен спас.
Не вреди нам се молити Богу на празно, речи које су само речи, без осећања, без љубави, без жртве не чује нико, зато се покренимо, јер неће нико трећи доћи да нас спаси, брани и чува, нико сем нас самих уз Божију помоћ која само смернима и вернима садествује.
Сви они који се одлуче на овај подвиг спасавања србске светиње, унапред морају знати да је потребно стражарење даноноћно, да услови нису хотелски већ достојни само искрених подвижника, да се спава на смену и да је храна оскудна.
Сви који желе да контактирају оца Антонија и добију информације из прве руке и на који начин могу да помогну, могу то учини на телефон: 064 535 222 0
Весна Веизовић, Васељенска
