У паковању све мање хране

КЕСИЦА супе више није довољна да напуни четири тањира, а паковања чипса су пет грама лакша. Смрзнуто поврће и кесе са тестенином немају пола килограма. Чоколада је са уобичајених 100 грама “ослабила” за 20 грама. Ни килограм хлеба није толико тежак – одавно се преполовио. Паковања су све лакша, али не и јефтинија.

Потрошачима се све чешће нуде производи с грамажом мањом од оне на коју смо већ навикли. С друге стране, код цена није било промена. “Сечом” тежине, произвођачи покушавају да задрже купце, јер и тако лакша паковања не само да личе, већ имају и исте цене као и њихови тежи “оригинали”.

– То је класичан маркетиншки потез и скривен начин пљачкања купаца – сматра економиста Драгован Милићевић. – Данас немате ниједну чоколаду од сто грама, а како су кренули ускоро ће пасти и на 30 грама. Ако су произвођачи мањим паковањима хтели да се приближе купцима, требало би да понуде и мање цене.

ТРЕНД И У СВЕТУ 

Овакав тренд, међутим, није својствен само српским произвођачима хране. Један од највећих произвођача потрошне робе на свету, холандско-британски концерн “Унилевер” одлучио је да у Европи повећа продају својих производа, али искључиво у мањим паковањима. Таква роба биће повољнија и приступачнија за џеп ионако осиромашеног потрошача у бројним земљама захваћеним кризом.

Чаша јогурта и павлаке није тешка 200 милилитара, већ 180. Шунке и саламе су најпре биле тешке пола килограма, али су затим “пале” на 400 грама. Сад “наоко” изгледају исто, али су лакше и за 50 грама. Ни кутија кекса не тежи више 300 грама већ 240. Чоколада је са уобичајених 100 грама прво “пала” на 90, а врло брзо и на 75 грама. Проблем је, међутим, што лакши производи изгледају исто као и они уобичајене тежине. Тако се код чоколаде тек по отварању амбалаже примети да су коцкице готово упола тање. Цена одговара тежој грамажи.

Купци, кажу надлежни, нису преварени, јер је на омоту наведено колико грама производ има. А произвођачи кажу да свака група производа има своју стандардну грамажу, али да услови и начин живота потрошача диктирају и величину паковања. Тако су направили инстант супу за једну особу.

– Произвођачи рачунају на навике потрошача, који купују производе не проверавајући декларацију – кажу у Удружењима потрошача.

– Овде нема прекршаја, али овакви маркетиншки трикови би могли да се протумаче као обмана потрошача. Када се производ упакује у исту амбалажу, уз одштампану мању грамажу, а продаје се по истој цени, поставља се питање да ли може да се говори о поскупљењу? У том случају јесте реч о скривеном поскупљењу производа. На овај начин злоупотребљена је идеја да се помогне социјално угроженим и осиромашеним грађанима.

Новости