У посети код ВОА: Како се припрема нова генерација српских војних дипломата

Чињеница да сам био први новинар, бар у последњих десетак година, коме је званично допуштено да направи репортерски запис из Центра за усавршавање кадрова обавештајне службе (ЦУКОС) Војнообавештајне агенције (ВОА), само ми је отежала посао.

Већина онога што сам тамо видео и чуо – а верујем да су главне тајне српске војне обавештајне службе брижљиво скривене од непожељних очију и ушију – није за штампу. Ипак, моји домаћини пристали су да скину део вела мистерије са рада обавештајне службе, која постоји већ скоро век и по.

Приликом доласка у ЦУКОС, који споља изгледа као зграда неког факултета, дочекује ме пуковник ВОА, шеф тог центра. Више ми личи на неког познатог глумца него на човека чији је основни задатак да обучава елитне обавештајне кадрове Министарства одбране. Широк и топао осмех и хладне, продорне, пуковникове очи одмах су ме подсетиле да сам дошао да направим новинарску причу о војним дипломатама, односно изасланицима одбране, а не о српском Џејмсу Бонду.

– Када је реч о изасланицима одбране, ми њих не припремамо за тајне операције. Њихов рад у мисији се одвија у складу са Бечком конвенцијом. Припрема усавршавања изасланика одбране траје 10 месеци и кандидати овде пролазе обуку из неколико области – објашњава пуковник.

Подсетимо, ВОА је расписала конкурс за избор изасланика одбране и њихових помоћника за попуну формацијских места у 2015. години. У оквиру редовне смене, траже се официри за рад у дипломатско-конзуларним представништвима Србије у Египту, Белгији, Великој Британији, Грчкој, Израелу, Мађарској, Македонији, Пољској, Руској Федерацији, Турској и САД. Да мрежа српске војне дипломатије јача, види се и из тога што ће већ ове године бити отворена четири нова изасланства одбране, на три континента.

Израз војни аташе (military attache) претежно је коришћен у прошлости и означавао је особу са посебним статусом у дипломатској мисији. Наша држава се определила за назив „изасланик одбране” (defence attache) јер, осим војног, садржи и цивилни приступ питањима одбране.

Војни изасланици саветују амбасадоре у питањима одбране и имају читав низ задатака из области међународних односа, политике одбране, међународне војне сарадње, економије, науке, образовања и организације. Колики значај и углед уживају изасланици одбране, види се и из тога што, попут амбасадора који од земље пријема траже агреман, они такође морају да добију сагласност – консантман.

Осим општег услова да су кандидати професионална војна лица, морају да испуњавају и посебне услове, међу којима да су он и чланови његове уже породице држављани Србије и да немају двојно држављанство, да су он и чланови његове уже породице здравствено способни, да је активан возач, да обавезно са собом води супружника.

Изасланик мора да испуњава безбедносне критеријуме и друге услове, између осталог – да има последње две службене оцене „одличан” и, наравно, да познаје један од светских језика и језик земље пријема.

– Али, први и основни услов јесте да наши изасланици и њихови супружници достојанствено представљају Војску Србије (ВС) и државу. Први, а често и пресудни утисак о нашој земљи, многи страни званичници стичу кроз контакте са изаслаником и његовом породицом. Слику какву том приликом стекну о нама често носе до краја живота. Такође, наши изасланици одбране су, поред амбасадора, лица са дипломатским статусом и преузимају на себе и класичне дипломатске послове – истиче шеф ЦУКОС-а.

Обично, одлазак изасланика одбране, или његовог помоћника, у иностранство јесте први службени задатак који један високи официр ВС извршава заједно са члановима породице, јер су и они носиоци дипломатског статуса.

Због тога је предвиђена и припрема чланова породице, укључујући и проучавање језика, литературе и културе земље домаћина. На крају, супружници морају да знају језик, али и да положе здравствене и психотестове. После свега, одлуку о слању у иностранство доноси министар.

– Они, ипак, нису каријерне дипломате, већ пре свега војници, који у потпуно новом окружењу треба да испуне другачије обавезе од војничких и задовоље шира очекивања. Наши изасланици одбране раде под великим притиском, они немају радно време, нити слободне дане, током три, односно четири и по године мандата, колико максимално могу да остану – прича наш саговорник, док нас води кроз „учионице” у центру.

На столовима велике мапе као у Генералштабу, на зидовима монитори на којима се прате инострани канали на локалним језицима, интерактивна сателитска мапа света на видео-биму осетљивом на додир, информатичке учионице…

Ту су и посебни кабинети за различите симулације реалних ситуација са којима се официри сусрећу у свом раду. Све мора бити научено до детаља, ништа се не препушта случају, у ЦУКОС-у се ради искључиво са елитом официрског кора.

– Знате ли шта је најважније за кандидата? Његово поштење – истиче наш саговорник и додаје да део кандидата у једном тренутку и одустане, процењујући да овај посао није за њих:

– Наравно, ни завршетак обуке не значи да ће официр кога обучавамо постати изасланик одбране. Осим знања, захтева се комуникативност, социјална интелигенција и емпатија, али и довољно самопоуздања – закључује начелник.

Четири нова изасланства

Oдлуком владе о броју и распореду изасланстава одбране у иностранству, она се могу формирати у 53 државе света, од чега на резиденцијалној основи 39 и на нерезиденцијалној 14. Тренутно Војнообавештајна агенција има у функцији 21 изасланство одбране, у којима ради 25 официра.

У складу са одлуком министра одбране, у 2014. години планирано је образовање нових изасланстава одбране у Анголи, Бразилу, Уједињеним Арапским Емиратима и Пољској.

Постојећа мрежа обухвата осам суседних држава и држава региона (БиХ, Бугарска, Грчка, Мађарска, Македонија, Румунија, Турска и Хрватска), седам европских држава (Аустрија, Белгија, Велика Британија, Италија, Немачка, Француска и Шпанија), као и три сталне чланице СБ УН (Кина, Руска Федерација и САД), две државе у Африци (Алжир и Египат) и једну на Блиском истоку (Израел).

На принципу нерезиденцијалне акредитације покривено је још пет држава (Словачка и Словенија из Аустрије, Канада из САД, Норвешка из Велике Британије и Казахстан из Руске Федерације). Поред наведeног, ускоро се очекује и акредитација на нерезиденцијалној основи изасланика одбране РС у Турској за Азербејџан.

Бојан Билбија

Политика