У неколико дана јавност у Србији сазнала је да је договорен кредит од УАЕ од милијарду евра, да смо се задужили на тржишту обвезница за 690 милиона евра, али и да се преговара око новог аранжмана са ММФ. Укупна вредност кредита неће бити мања од две милијарде евра, а на шта ће бити потрошени – са сигурношћу нико не може да зна.
Власт се похвалила да ћемо добити невероватно повољан кредит од Арапа у вредности од милијарду евра, са каматом од три одсто. Председник Александар Вучић захвалио се Уједињењим Арапским Емиратима, те нагласио да овакве кредите узимају и друге земље, те да ће они бити искоришћени за сервисирање старих кредита. На које тачно кредите је мислио, јавност није сазнала.
Убрзо смо чули и информацију да Србија преговара са Међународним монетарним фондом (ММФ) око новог кредита, иако смо већ неколико пута одбијали да правимо додатне аранжмане са овом институцијом. Како су раније објашњавали стручњачи, ММФ тражи прецизне податке и информације на шта ће средства бити утрошена. Управо су „правдања“ ММФ-у спорна за власт, будући да позната финансијаска институција има ригорозне процедуре контроле, због чега је власт раније одбијала да узима зајмове.
Додатно, ММФ подразумева и одређено спровођење реформи, те фискалних резова које властима никада не иду у прилог.
Да задужењима није крај истакао је и потпредседник Странке слободе и правде (ССП) и економиста Душан Никезић који је објаснио да ће Србија задужити још 690 милиона евра на тржишту обвезница, које су продате директном погодбом са непознатим инвеститором.
“Србија се за мање од месец дана задужила 1,69 милијарди евра да би покрила мањак у буџету, чиме ће се јавни дуг повећати на преко 33 милијарде евра и зато нови кредит од УАЕ није разлог за славље, како су то покушали да представе државни званичници”, каже Никезић у изјави за “Нову”.
Он напомиње да укупно задужење подиже обавезе државе према УАЕ на 2,5 милијарди евра.
„То додатно погоршава наш положај у односу на повериоца коме смо већ поклонили националну авио компанију, 2 милијарде евра вредно земљиште у Београду на води и 500 милиона евра вредне оранице у ПКБ-у и војвођанским комбинатима.“, подвукао је Никезић.
„Није у питању договор са ММФ, већ апел за помоћ“
Коментаришући нови ангажман са ММФ, наш саговорник напомиње да ће он бити усмерен на штедњу, а не развој и додаје да је у питању апел за помоћ.
“Долазак ММФ-а је изнуђен због катастрофалног стања у јавним финансијама и укључиће додатно задужење земље. Не ради се ни о каквом договору о сарадњи са ММФ-ом, већ о апелу за помоћ, јер Србија више не може да се задужи на међународном тржишту са каматом која је мања од осам одсто и може се наћи у проблему да редовно измирује своје обавезе”, објашњава потпредседник ССП.
Он понавља да се власт задуживала више него све претходне, те да сада сви кредити долазе на наплату.
“Јавне финансије су нам пред колапсом због прекомерног задуживања, рекордног спољнотрговинског дефицита од 6,5 милијарди евра за седам месеци, инфлације од 13,2 одсто, расипању буџетских средстава и низа других негативних показатеља. Ова власт се 10 година само задуживала, више него све претходне власти заједно, а неодговорно управљање финансијама је сад дошло на наплату. Зато смо сада принуђени да тражимо од ММФ-а станд-бy аранжман који ће, као по правилу, бити усмерен на штедњу, а не на развој”, закључује Никезић.
Економиста Михаило Гајић недавно је истакао да за “Нову” да су нова задуживања неопходна јер су нам средства потребна да вратимо 5,3 милијарди евра дуга.
“Милијарду евра смо узели не зато што имамо пуно паметних ствари које ћемо урадити са њима, већ зато што долазе на наплату претходну преузети кредити. Ове године Србија је кроз свој буџет планирала дефицит од 1,7 милијарди евра које треба запушити, али поред тог износа морамо да вратимо још око 3,6 милијарди евра које долазе на наплату. Нама је новац потребан да вратимо 5,3 милијарди евра дуга”, објаснио је Гајић.
Додао је да ћемо у јануару на старе кредите морати да издвојимо 900 милиона евра, те да ми сада радимо “роловер”, којим се стари кредити сервисирају новим.
