У СНС-у инсистирају на дијалогу између странака о том питању јер сматрају да је то најкоректнији начин да се у наредних неколико месеци или годину-две дође до најбољег решења

Таман што се „завртела” прича о изборном систему који, као најбоље решење за Србију, предлаже Лига социјалдемократа Војводине, потпредседница владе Кори Удовички најавила је промену изборног система на свим нивоима, уз напомену да је најбоље решење комбинација већинског и пропорционалног система. Зазвучало је то као нешто што би ускоро могло и да се реализује, будући да потиче с тако високог места, али тон којим је премијер Александар Вучић прокоментарисао њену изјаву говори супротно.

На питање „Политике” који је изборни систем најприхватљивији за његову Српску напредну странку, с обзиром на то да Кори Удовички најављује мешовити, Вучић је, увесељавајући новинаре, рекао: „Добро, ако је то Кори најавила… Ми смо неважни, ако Кори каже, биће тако.” Онда је ипак уозбиљио причу и рекао да су се у Председништву странке мало тиме бавили, да је Игор Мировић имао излагање о томе и да ће то тек бити тема за овај страначки орган.

Потпредседник СНС-а Игор Мировић објашњава за наш лист да је „у овом тренутку то дијалог о намерама, као што очигледно већ постоји и у другим странкама”.

„Намера је да уочимо недостатке постојећег изборног система и да евентуално о томе разговарамо с другим странкама, на један цивилизован начин. Раније то баш није било тако, па ту и желимо да покажемо неку отвореност за све идеје”, истиче он.

А шта је с идејом Кори Удовички? То је, како каже, размишљање у оквиру њеног Министарства за државну управу и локалну самоуправу. У СНС-у, међутим, инсистирају на дијалогу између странака о том питању, јер сматрају да је то најкоректнији начин да се у наредних неколико месеци или годину-две дође до најбољег решења.

Већ сада у понуди на политичком менију имамо бар три разрађена предлога за промену изборног система за парламентарне изборе у Србији. Онај који предлаже ЛСВ Ненада Чанка предвиђа да остане садашњи пропорционални систем, али да се уведе пет изборних јединица. У прилогу су изнели рачуницу да Београд и Нови Сад, који чине 25 одсто бирачког тела, заједно дају око 100 посланика у Скупштини Србије, што је 40 одсто народних представника. Поред тога, двадесетак општина у земљи нема своје представнике у парламенту још од 1990. године.

Годину-две пре њих своја решења представили су Социјалдемократска партија Србије Расима Љајића (поделу Србије на 250 техничких изборних јединица, пропорционални изборни систем и степенасти цензус) и Нова странка Зорана Живковића (две трећине посланика да се бира по већинском систему, а трећина по пропорционалном, степенасти цензус, уз смањење броја народних посланика на 150).

Разних предлога било је и раније, али се никада није отишло корак даље. Чак ни када је пре четири године тадашњи председник Србије Борис Тадић оценио да би за Србију најбољи систем био онај у којем ће грађани директно бирати већи број својих представника. Чему се онда надају у Лиги, која је свим посланичким групама у Скупштини Србије већ упутила свој предлог?

Бојан Костреш, заменик председника ЛСВ-а, каже за „Политику” да су благи оптимисти, јер ниједна странка није имала априори негативан став на њихов предлог и није имала ништа против да се отвори питање и разговор на тему промене изборног система.

„Ми верујемо да је наш предлог најбоље решење јер омогућава равноправну регионалну заступљеност посланика из свих делова Србије, што је за нас као војвођанске аутономаше веома важно. Свесни смо да ће бити вероватно и неких измена и дорада, али мислимо да је то добра основа”, истиче он.

Али, исто је било и пре две године, када је СДПС поднео свој предлог. И шта се догодило од тада?

„Неколико парламентарних странака одазвало се нашем позиву да разговарамо на ту тему и њихове реакције углавном су биле позитивне. Од представника невладиног сектора, с којима смо такође разговарали, добили смо подршку за наш предлог. Нажалост, идеја, макар у том тренутку, није имала довољну подршку да би била и реализована”, каже Иван Бауер, портпарол СДПС-а и народни посланик.

Бојан Костреш подсећа да је ЛСВ још пре годину дана предложио председници парламента Маји Гојковић да формира радну групу за реформу политичког система, која би се бавила променом читавог сета закона (о избору посланика, председника, о децентрализацији и регионализацији…) и не би чекала да се стекну услови за промену Устава.

„Пошто председница није формирала радну групу, ми идемо у правцу промене изборног система као првог корака…”, објашњава он.

А то што се изборни систем тешко мења, за шта поједини стручњаци оптужују партије и њихова руководства, јер већини одговара што у постојећем систему имају контролу над посланицима, Костреш приписује добрим делом партијским сујетама.

„Ако могу да се народски изразим, то су типична српска посла.Нажалост, постоји доста често то ирационално понашање, где понекад није важно да ли је предлог добар или није, него од кога потиче. Један од разлога за наш оптимизам јесте и то што ЛСВ, као регионална странка, не може да угрози доминацију великих странака и зато мислимо да ће можда с нама лакше сести и разговарати и прихватити ову нашу иницијативу”, каже Костреш.

Иван Бауер тешкоће у промени изборног система налази, на првом месту, у томе што су идеје о правцима реформе несагласне. Такође, неке идеје, као што је, на пример, она СДПС-а да се број посланика смањи са 250 на 150 компликоване су за имплементацију јер, у конкретном случају, треба мењати Устав.

„Ми сматрамо да је прави пут да се постигне што већи консензус око свих промена, укључујући ту и смањење броја посланика на за Србију рационалнијих 150, па да се онда иде на целовиту реформу изборног законодавства. Решења која не би имала дугорочнију перспективу су, по нашем мишљењу, погрешна”, истиче Бауер.

————————————————————

Владисављевић: Велике странке воле да буду „натпредстављене”

Др Небојша Владисављевић, ванредни професор Факултета политичких наука, објашњава за „Политику” да се изборни системи углавном ретко мењају у већини демократских земаља. То се ради само када се уочи неки озбиљан недостатак, као што је код нас проблем веза између бирача и њихових представника посланика, која је прилично танка, зато што иде преко партијских листа и зато што имамо само једну изборну јединицу. Промене се ретко дешавају и због тога што различитим странкама одговарају различити изборни системи, па се веома тешко долази до договора.

Велике странке обично воле системе у којима могу да буду „натпредстављене”, као, рецимо, различите варијанте већинских изборних система. Већински двокружни систем, који смо имали 1990. године омогућио је тада највећој странци, СПС-у, да са око 46 одсто гласова добије више од 75 одсто мандата, истиче Владисављевић. Мањим странкама, опет, више одговарају пропорционални изборни системи, у којима чак и с овако високим цензусом од пет процената, али који није степенован, успевају да уђу у парламент у оквиру коалиција или листа већих странака.

Идеалан изборни систем не постоји, сваки има предности и мане, а професор Владисављевић сматра да је у овом тренутку за Србију, као нову демократију, са десетак изборних јединица. То не би негативно утицало на представљеност различитих политичких снага, што значи да би мање странке и даље могле бити представљене у парламенту, али бисмо добили правичнију представљеност различитих делова Србије, што је сада озбиљан проблем. И наравно, мало би се приближила та веза између бирача и њихових посланика, не у смислу да они тачно знају ко је њихов посланик, али би бар знали којих је то двадесетак посланика из њиховог краја.

Биљана Баковић, Политика