Београд – Кућни буџети за куповину хране у Србији све су „тањи“. То потврђује и драстичан пад промета у трговинама, који је у јануару ове године у односу на претходни месец, мањи за чак 23,1 одсто, а у односу на просек 2013. године, пад је 15,7 одсто.
И трговци тврде да су им касе све празније. Пад промета директна је последица веће незапослености и пада производње и извоза домаће привреде. Продаја је смањена готово у свим робним групама, код трајних потрошних добара, кућних апарата и намештаја за 26,6 одсто, пића и дувана за 23,3 одсто, моторних горива 18,2 одсто…
Пад промета је евидентан, просечан рачун је у Србији са 500 динара, колико је износио 2008, ове године пао на око 360. Истовремено, проређене су куповине, тако да ова бројка не значи, да се сваког дана иде у продавницу, јер док плате све рачуне, јако мало новца породицама остаје на располагању.
„Ради се о истањеном кућном буџету нарочито после проласка претпразничне грознице, уобичајене за почетак године“, каже за „Новости“ Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ-а.
„Тек од овог месеца, када се отклони утицај сезоне, имаћемо реалније оквире промета, који свакако неће указивати на опоравак промета, јер не постоје никакви сигнали који би упућивали на оживљавање стандарда становништва, попут висине зарада и пензија.“
Колико је алармантна слика нашег стандарда, најбоље илуструје податак да се продавци обрадују тек када најстарији суграђани добију своја примања. Тада, како указују, порасте и продаја меса, уља, прераде, сокова, брашна… То је посебно приметно у дане када на рачуне „легне“ други део пензија.
„Најстарији суграђани највећа су потрошачка група у Србији, истина је да су пензије ниске, али су редовне и представљају извор за преживљавање скоро половине становништва, јер је незапосленост неодрживо висока, примања знатног дела запослених нередовна“, каже Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача.
„Пензије су у Србији основни извор потрошње, која се физички смањује, и стално се прилагођава нижем нивоу квалитета.“
И економисти указују да је слаба куповна моћ главни разлог због којег је промет у трговинама Србије у вишегодишњем паду. Тренд који је започео с кризом крајем 2008. године и даље се наставља. Осим што се смањује обим куповине, она се своди на крајње неопходне намирнице.
Бег у сиву зону
Слаба куповна моћ, бег у сиву зону и мноштво процедура, прописа и трошкова главни су разлози због којих је промет у трговинама Србије у вишегодишњем паду. Како истичу трговци, подједнако велики проблем заједно са беспарицом потрошача јесте сива зона.
„Повећани су количина шверцоване робе која долази из суседних земаља и број нелегалних радњи, посебно на југу Србије и у свим пограничним областима. Примера ради, продаја текстила на црно порасла је 10 одсто у поређењу са прошлом годином“, наводе у Унији послодаваца.
Д. Маринковић
Новости
