Београд – Током прошле године банке су повукле чак 1,05 милијарди евра из Србије, што је пад од 16,7 одсто од 2012. године, потврдила је за Данас Народна банка Србије. „Мада је тешко утврдити детерминанте смањења изложености, процењује се да је до сада доминирао утицај недостатка квалитетне домаће тражње, мада су у последње време изражена и ограничења на страни понуде“, наводе у централној банци.

Другачије речено, разлог за смањење изложености је недостатак добрих клијената, али и свесна одлука банака да мање новца пласирају у Србији.

„Како се с растом БДП-а домаћа тражња за кредитима буде опорављала, ефективно ограничење постаће понуда кредита и њене детерминанте: макроекономска стабилност земље и релативна профитабилност тржишта, али и услови на матичним тржиштима европских банака, као што је адекватност њиховог капитала, доступност извора финансирања на тржиштима капитала и слично. Упркос смањењу изложености банкарских група према Србији од почетка економске кризе, финансијска стабилност земље није угрожена, а банкарски сектор је стабилан, ликвидан и адекватно капитализован“, тврде у НБС и подсећају да „с обзиром на значај ризика смањења изложености европских банкарских група према Србији, НБС редовно прати кретање изложености“.

Коментаришући ове податке, професор Економског факултета Никола Фабрис напомиње да тренд смањења изложености није присутан само у Србији, већ и у региону и очекује да се он настави и ове године.

– С једне стране, банке имају вишак ликвидности, али су због високог удела лоших кредита јако опрезне при одобравању нових зајмова. Зато је са њиховог аспекта рационално да враћају кредите које су узеле од својих матица. С друге стране, има и неких матица које су саме у проблемима па су им потребна ликвидна средства која могу да добију од својих банака у Србији и другим државама региона. Зато је реално очекивати да се овај тренд настави и ове године – каже Фабрис.

Он, међутим, напомиње да ово повлачење средстава није довело до пада у одобравању кредита клијентима у Србији, јер банке ни до сада нису давале кредите у већој мери, верујући да због великог броја проблематичних кредита, нема довољно квалитетне тражње, што значи „да би им та средства представљала само трошак“.

Фабрисов колега, професор Ђорђе Ђукић, напомиње да би предузећа која су кредитно способна, требало да искористе то што су камате на међународном финансијском тржишту сада рекордно ниске и да узму јефтине кредите.

Он подсећа да је Џенет Јелен, председавајућа америчких Федералних резерви (централне банке САД), најавила да ће политика квантитативних олакшица бити окончана у октобру 2014. године.

– Судећи према речима Јелен, о курсу америчке монетарне политике, тржиште перципира да ће од октобра камате почети да расту за земље и клијенте који су у зони ниског рејтинга, где смо и ми. Самим тим, сматрам да држава одмах након формирања Владе мора да има спреман механизам рефинансирања тренутних дугова, јер се овако ниске стопе на тржишту капитала неће поновити – каже Ђукић.

По његовим речима, тржиште ће ускоро постати много рестриктивније за земље у развоју, тако да је неопходно да држава што је пре могуће изађе из јако скупих аранжмана који је тренутно оптерећују, како би нижим каматама олакшала сервисирање дугова.

„Изложеност банкарске групе израчунава се на следећи начин: збир износа кредита које су банка, предузећа у Србији и Република Србија примиле од страних лица чланица банкарске групе и износа нето депозита који је банка примила од чланица банкарске групе (разлика узетих и примљених депозита), при чему је износ нето депозита који је банка примила од чланица банкарске групе умањен за стање депозита банке на девизним рачунима чланица банкарске групе“, наводе у НБС.

Данас