У “РБ Колубари” се транспортним тракама уместо угља ваља – ПЉАЧКА!

Група запослених у Рударском басену Колубара, припрема кривичну пријаву против руководилаца овог енергетског комплекса, Бранка Милојевића, Александра Милићевића, и Милорада Грчића, за злоупотребу службеног положаја, јер су њих тројица оштетили Р.Б. Колубару за више од 160 милиона динара. Наиме, злоупотреба је учињена тако што су незаконито омогућили фирми Секуритон да наплати неизведене и измишљене радове на Систему 5, за противпожарну заштиту у предузећу Колубара прерада, и то по Уговору о додатним радовима. Све ово је урађено, и поред писменог обавештења директора комерцијалног сектора, да је плаћање немогуће извршити и извештаја стручне комисије из Прераде о бројним неправилностима.

Александар Милићевић, директор и Дејан Мијатовић, технички директор предузећа Колубара Прерада, уз помоћ Бранка Милојевића, бившег полицајца и шефа Сектора унутрашње контроле Колубаре, и Милорада Грчића директора РБ Колубара, оштетили су РБ Колубару за 152.491.909,09 динара, омогућивши фирми Секуритон да наплати неизведене и незавршене радове на противпожарном систему у Преради, који од 2012. године, никада није прорадио, нити је пробан, нити је завршен, нити је извршена примопредаја система, да би постао власништво Колубаре, а плаћен је и по основном уговору 125.138.143,91 динара и по додатном уговору 27.491.909,09 динара.

Ова група је лажним извештајима о стању и изведеним радовима, занемарила и деградирала рад и мишљење две стручне инжењерске комисије на нивоу Колубаре, и њихове Примедбе на извршене радове, неслагање у количини уграђене опреме, без атеста и гаранције, без валидне документације на преко 60 страна, и окарактерисали налаз као небитан.

Узгред, писменим путем су тражили од директора за комерцијалне послове Игора Смиљковића да Секуритону плати 26.897.869,10 динара наводно изведене, а неуговорене додатне радове, што је он, наравно, одбио и писмено их обавестио да комерцијала не може ретроактивно да потписује уговоре и плаћа неке радове, за које није потписан уговор, да се уопште изводе.

Истим дописом, и по истом моделу је одбио и плаћање додатних радова фирми Феромонт у вредности око 16 милиона динара, која је изводила радове на Топлани, такође без потписаног уговора на инсистирање Милићевића.

Они су омогућили Секуритону и Феромонту да незаконито наплате неуговорене радове, што ће у наредном периоду бити предмет интересовања Тужилаштва и МУП-а. Међутим, њиховој бахатости нема краја, па поред свега овога, терају инжењере из Прераде да наручују резервне делове за тај систем (у вредности од 3.900.000 динара, без ПДВ-а), иако он од 2012. године није ни почео са радом, нити је извршена примопредаја у вредности од 31.139,00 евра без ПДВ-а, и да уговоре редовно одржавање система, који не ради и који није Колубарин. Како је ово могуће?

Кафанска свако (дневница) Грчића и његов шофера Баџе

Јавна набавка бр. Р-014/11-2БН (основни уговор) покренута је као набавка радова, а уствари се ради о испоруци опреме са уградњом, јер је вредност опреме много већа од вредности радова.

Уговорено је фактурисање изведених радова а плаћана је опрема пре уградње (одмах по испоруци, што није по уговору). Прва и друга привремена ситуација немају адекватну подлогу у Грађевинској књизи, више пута су враћане пре плаћања.

Предмет и предрачун потребног материјала за уградњу није одговарао стварним потребама установљеним у току извођења радова. Основ за Уговор о додатним радовима настаје током реализације Основног уговора а овде су радови по Основном уговору завршени 31.07.2012. Такође, нигде у Грађевинском дневнику нису исказане потребе за додатним радовима већ се накнадно после готово годину дана 16.05.2013. наводно указује потреба за додатним радовима који су изведени пре доношења Одлуке о спровођењу преговарачког поступка.

Спроводи се преговарачки поступак и доноси одлука о избору најповољније понуде за додатне радове али се уговор за те радове не закључује те 2012. године (вероватно они тадашњи нису имали петљу да уђу у овако криминалну радњу), већ се Уговор потписује 25.08.2014. готово две године касније!

Примопредаја радова није извршена нити доказ капацитета, што је обавеза по Уговору, ни за основни нити за додатни уговор, а плаћање је извршено за оба уговора и то по уговору из 2014. године. Додатни радови су извођени без валидне техничке документације.

Врста количина и квалитет накнадно уграђене опреме није евидентирана кроз грађевински дневник нити потврђена од стране пријемне техничке контроле. Функционалност система као обавеза извођача радова (Секуритон) по основном уговору није доказана и није је могуће доказати јер…

Оптички систем за рану детекцију пожара не може да функционише аутоматски због знатно веће запрашености у погону од нивоа који је дат у подлогама за израчунавање пожарне опасности. Функционалност није могуће доказати без резервоара од 500 метара кубних чисте воде према пројекту (а резервоар не постоји) и одговарајуће пумпне станице способне да тако велику количину воде избаце на сваку коту погона у кратком временском периоду.

Трошкови репрезантације у РБ Колубара су у оквиру плана, али господин Грчић често, готово сваки дан или сваки други дан користи угоститељске услуге у ресторанима са својим возачем Баџом, тако да су рачуни за један оброк у висини до 5 хиљада динара (ресторани Србијанчица, Бајка и Барел Петрол- Завичај).

Знатно већи рачуни су при коришћењу пословне платне картице у београдским и обреновачким ресторанима (Кафе Новак, Мика Алас од 10 до 20 хиљада динара) а у Колубари нема електрода, завртњева, масти, уља, радници гину због неисправних машина…

Грчић нема задужења за службени ауто, али сваког месеца користи службену платну картицу за плаћање горива (НИС картицом ). Секретарица је одбила да уписује на рачунима плаћеним пословном (бизнис) картицом регистарски број возила, што указује да Грчић користи пословну картицу у приватне сврхе тако да је потрошио преко милион динара и то 600. 000 дин за гориво сипајући све врсте горива (бензин, дизел и гас) само не знамо у чија возила и преко 400. 000 динара за провод по Београдским сплавовима и елитним ресторанима.

“Поштени полицајац” Милојевић, уместо да спречава те злоупотребе, испитује одакле цуре информације о њиховим махинацијама. Потрошња горива Грчићевих кола (преко 500 литара месечно). Исто чине и возачи који возе правницу, финансијског директора и саветника директора Владимира Марковића.

Грчић је свог возача Баџу водио на службени пут у Немачку иако је ишао авионом и то кошта Колубару преко 2.000 евра.

Спасић “средио” Колубару на свој начин

Владимир Марковић у почетку је плаћан по уговору о допунском раду (130.000,00 динара-нето). Преко комерцијаног сектора му је намештен уговор за консултанске услуге преко фирме Амбрела и пар других фирми. Како за следећи уговор нико из комерцијалног сектора није смео да спроведе противзаконито поступак јавних набавки, Марковић је своју награду од Грчића добијао даље преко уговора о привремено повременим пословима.

Нико у РБ Колубара не сме да проговори о овоме. Марковић је саветник за медије или за шта још, то само Грчић зна, а ужива све погодности: возач, мобилни, честа службена путовања, а предузеће Амбрела се не плаћа више преко Колубаре, већ преко медијских кућа ГЕМ, КИСС радио, Палеж, Флеш Аранђеловац (ово је податак из пореске управе ) којима продаје маглу. Власник је предузећа Примус из Обреновца, па се поставља питање- како је Владимир Марковић закључио уговор о привремено-повременим пословима када је у сталном радном односу у Примусу. За ПП уговор прима 110.000,00 динара., а остали радници на ПП примају до 25.000,00 динара.

Шеф унутрашње контроле Бранко Милојевић, свакодневно користи службени ауто за превоз из Шапца до Лазареваца, јер тамо живи и тамо је из Колубаре преместио и своју нову жену. Исту је са места кафе куварице, запослене у предузећу Колубара Угоститељство, прво запослио у Колубару у Комерцијани сектор, а у току њеног породиљског одуства је запослио у ЕД Шабац. Бранко Милојевић се искључиво бави простим полицајским послом, праћењем радника и искључиво процесуира раднике који му нису симпатични.

Дичи се спречавањем крађе горива, а он и његови блиски сарадници не излазе из службених аутомобила. Податак о потрошњи горива се лажира.Он је задужен за све нечасне радње у Колубари (узимање пара од фирме Секуритон око 23 милиона дин. заједно са директором Прераде Милићевић Александром и Дејаном Мијатовићем случај предат МУПу и Тужилаштву као случај додатних радова на котловима у Топлани са фирмом Феромонт где је проневерено око 16 милиона динара такође тандем Александар Милићевић и кум Дејан Мијатовић).

Сви горе поменути су јако блиски и представљају носиоце свих криминалних радњи у Комерцијалном сектору. Од 10.октобра 2012. До данас Грчић је очистио Комерцијални сектор од свих запослених који њему, Смиљковићу, Марковићу и Милојевићу било како засметали. На руководећа места је поставио приучене и полуписмене људе, без искуства, па чак је држао упражњена радна места да би се сачекало да запосленом прође приправнички да би га одмах поставио за руководиоца (Данијела Николић и Снежана Арсенијевић).

Немања Симић који је евидентирани лечени наркоман из Ваљева са места референта напредовао је у заменика руководиоца сектора, па је једно време био склоњен, да би га Грчић вратио за нове радње за које му је потребан и подобан.

Крајем октобра 2014. године из ТЕНТ-а (одакле је најурен због проневера) је у Комерцијални сектор РБ Колубара доведен Зоран Спасић. Репутација му је да је добар зналац ЗЈН и да ће „средити” Колубару као што је „средио” и ТЕНТ.

Намешта тендере, запошљава неспособне, спречава увиђаје…

Још једно у низу кршења законских прописа од стране Милорада Грчића, директора РБ Колубара, односи се и на постављање нових руководилаца и осталих радника на нова радна места. Наиме, Грчић ни у чему не поштује постојећу систематизацију по којој је предвиђено потребно радно искуство у струци. Ради како он хоће: поставља људе без искуства и знања, јер су му такви слепо послушни.

Тендере који су расписивани за набавку машина помоћне механизације (вредност једног од њих је близу милијарду динара без ПДВ) Грчић је поверио референту Јадранки Герасимовић, коју је наградио Анексом уговора о раду са увећењим коефицијентом. Ту је и неизбежни Смиљковић који је диктирао техничке карактеристике сваке машине и при томе је користио “звучну изолацију”, да не би био сниман.

Према тим јавним набавкама, склопљени уговори су ишли искључиво на штету Колубаре, а у корист добављача, Грчића и Смиљковића. Све је намештено: предмет набавке, конкурсна комисија, референт, избор добављача , комисија за пријем. Склопљени уговори су незаконити, а они који су указивали на незаконитост поступка под хитно су склањани из Комерцијалног сектора (нпр. Госпођа Пауновић и Саша Миловановић).

Тендер је био „успешан” јер је Игор Смиљковић “обрађивао” сваког понуђача пре тендера, а био је задужен и за узимање провизије за коју је, како је сам говорио добављачима, знао Грчић(Агропрогрес, Корковадо, Бомис, Руднап Глобал Трејд, Техногруп, Липхер и други).

Како би радницима створили представу да су у сукобу, Грчић и Смиљковић изигравају да су стално у конфликту, али нису! На тај начин њих двојица успешно воде незаконите послове у комерцијалном сектору.

По налогу Милорада Грчића за предузеће Колубара Грађевинар је извршен пренос средства у висини преко једне милијарде динара, који је касније претворен у зајам без камате, са роком отплате на неколико година.

То је незаконита радња, јер није дозвољено позајмљивање новца између привредних друштава која нису зависна. РБ Колубара је истом предузећу репрограмирала дуг за угаљ у висини преко 200 милиона динара, без камате на неколико година и дала зајам од 40 милиона динара у сврху откупа кречане ИГМ Ћелије. Све је то учињено на штету РБ Колубара, она позајмљује КГЛ, а сама дугује држави преко 20 милиона ЕУР без камате!

Када су увидели да се дигла прашина око ових незаконитих радњи под хитно су дали налог Интерној банци да ретроактивно обрачунава камату мислећи да ће их то спасити одговорности.

Инсајдер К- 9

©Гето Србија

материјал: Лист против мафије