У реконструисаној влади чак 6 КЉУЧНИХ ЉУДИ КОЈИ СУ 5. октобра учествовали у рушењу Србије

Градоначелника Београда Синишу Малог за новог министра финансија предложила је у Скупштини премијерка Србије Ана Брнабић. Брнабић је, образлажући свој предлог посланицима у Скупштини Србије, рекла да је Београд имао дуг од милијарду и 118 милиона евра, који је за време мандата Малог преполовљен.

Мишљења у вези предлога да Мали буде министар финансија су подељена, па док једни мисле да ће се добро снаћи у овом сектору, други сматрају да ће то бити потпуни промашај.

Ова тема много се коментарисала на друштвеним мрежама, а један од коментара био је да ће избором Синише Малог за министра, бивши ДОС ће имати 6 чланова, док у њој седе само 3 бивша радикала.

– Избором Малог за министра, еx ДОС ће у Влади имати 6 чланова, док у њој седе само 3 бивша радикала. Осећате ли се глупо, ботови? И треба – написао је бивши председник Демократске странке Бојан Пајтић.

А онда су се други питали шта је Пајтић хтео да каже, хвали или критикује ДОС.

Како год да се схвати Пајтићев твит, чињеница је да су у садашњој Влади министри који су били и у ДОС-овој, или блиски ДОС-у, и то Расим Љајић, Зорана Михајловић, Горан Кнежевић, Бранислав Недимовић, Ненад Поповић и будући министар финансија Синиша Мали.

Потпредседник Владе и министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић од министара има можда најдужи стаж у политици. После петооктобарских промена изабран је за министра за националне и етничке заједнице у Влади СРЈ, а обављао је и дужност потпредседнка Координационог тела за Прешево, Бујановац и Медвеђу. Марта 2003. изабран је за министра за људска и мањинска права у Савету министара СЦГ. Од 2003. до 2006. обављао је дужност копредседника Мешовитог комитета за економску сарадњу са арапским земљама. Од јула 2004. председник је Националног савета за сарадњу са Хашким судом, а од јула 2006. координатор за спровођење Акционог плана за завршетак сарадње са Трибуналом. Због неуспеха у потрази за Ратком Младићем дао је оставку на ту позицију на крају 2009. године. Од 2008. до 2012. године обављао је функцију министра за рад и социјална питања. На изборима 2012. његова странка је наступала на листи Демократске странке, али је приликом формирања Владе подржао коалицију СНС-СПС-УРС и постао потпредседник Владе и министар унутрашње и спољне трговине и телекомуникација. На изборима 2014. и 2016. године СДПС је наступио у коалицији са СНС.

Потпредседница Владе и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, од 2004. до 2006. радила је као саветник потпредседника Владе Србије Мирољуба Лабуса за енергетику и политику заштите животне средине. До 2010. године обављала је послове саветника за енергетику председника Владе Републике Српске Милорада Додика.

Ненад Поповић, министар без портфеља задужен за иновације и технолошки развој обављао је функцију потпредседника Координационог центра Србије за Косово и Метохију од 28. јуна 2006. године до 15.маја 2007. године. Од 20. фебруара 2006. године је на челу Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије. Током 2006. године постављен је на функцију потпредседника Координационог тела Србије за општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, а 7. септембра 2007. године именован је за заменика председника овог владиног тела. Био је народни посланик у редовима Демократске странке Србије у два сазива (2008. и 2012), док је од 2012. био и потпредседник Народне скупштине.

Министар привреде Горан Кнежевић, био је члан Демократске странке, а након промена 2000. године изабран је за председника Извршног одбора Скупштине општине Зрењанин. На републичким изборима 2003. изабран је за народног посланика, а на локалним изборима 2004. и за председника општине Зрењанин. Четири године касније поново је изабран за челног човека града, али тада као градоначелник. Добитник је награде “Градоначелник с визијом”, као најбољи лидер локалне самоуправе у Србији за 2007. годину. Октобра 2008. ухапшен је у акцији против чланова “грађевинске мафије” због сумње да је злоупотребио службени положај, примао и давао мито. У притвору је био 13 месеци, а након тога пуштен је да се брани са слободе. У међувремену, априла 2009, смењен је са функције градоначелника. Српској напредној странци је приступио 2010. године.

Бранислав Недимовић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде, био је члан Демократске странке Србије и на изборима 2003. године изабран је за народног посланика са те листе. И на наредним изборима, 2008. године, биран је за Народну скупштину, али је на локалним изборима победио у трци за место градоначелника Сремске Митровице, па се одлучио за ту функцију. ДСС је напустио 2008. због неслагања са политиком странке. Био је активан у Покрету “Митровица европска регија” који је 2009. потписао техничку сарадњу са ДС у Покрајини. Крајем 2010. године приступио је Демократској странци, али га локални одбор није примио у своје редове. У јануару 2015. поново је променио партију и прешао у Српску напредну странку.

Синиша Мали је у фебруару 2001. године постављен за помоћника министра за приватизацију у Министарству за привреду и приватизацију Владе Србије. У овом периоду, био је задужен за припрему законске регулативе у вези новог концепта приватизације (Закон о приватизацији, Закон о Агенцији за приватизацију, Закон о Акцијском фонду, Уредба о тендерима, Уредба о аукцијама, Уредба о реструктурирању, Уредба о процени вредности), као и припремним активностима самих предузећа за предстојећи процес. Оснивањем Агенције за приватизацију 17. јула 2001. године, све оперативне активности у вези приватизације са Министарства прелазе у Агенцију. У том периоду, прелази у Агенцију где постаје директор Центра за приватизацију, у оквиру којег води тендерску и аукцијску приватизацију, реструктурирање и тржиште капитала. С обзиром на сложеност и обимност активности, након укидања Центра за приватизацију, постаје директор Центра за тендере. Као директор овог Центра, био је задужен за приватизацију предузећа путем тендера. На овој позицији остаје до краја 2003. године. На место саветника првог потпредседника Владе Александра Вучића за финансије и привреду постављен је 2012. године.

Еспресо.рс

фото: Зорана Јевтић, Владимир Спорчић, Марина Лопичић