Букурешт – У Румунији је избио политички рат без преседана у двадесетпетогодишњој транзицији. Чланица Европског парламента Норика Николај назвала је оно што се ових дана овде дешава „политичком герилом”. Све је на ивици ножа. Али, најнеобичније је то што тим дешавањима управља шеф државе Клаус Јоханис.
Испада да је овај румунски Немац све срачунао, онако по немачки, и збивања темпирао до танчина.
Све је почело његовим више пута поновљеним изјавама да му не одговара садашња парламентарна већина са којом „не може да сарађује”. Не одговара му ни влада – коју треба сменити. У марту је опозициона Национал-либерална странка, чији је лидер до избора за председника прошлог децембра он био, покушала да разним врбовањима скрпи нову парламентарну већину. Дизала је велику буку, али јој онда није пошло за руком да се домогне власти.
Председник Јоханис и они који иду уз њега променили су тактику и средства преко којих би срушили с власти премијера Виктора Понту.
Средином прошле недеље један тужилац Националне управе за борбу против корупције (ДНА) позвао је обичним телефоном, а не неким званичним документом, премијера да се „јави” у тужилаштво, где му је најпре одузео телефон, а затим саопштио да је покренута истрага против њега због основане сумње да је, из једног потеза, умешан у фалсификовања, прање новца, сукоб интереса и утају пореза. Звучи баш озбиљно.
О томе је убрзо издато званично саопштење ДНА, које је председник Јоханис одмах оберучке прихватио. Сазвао је хитну конференцију за штампу која је трајала целих 28 секунди. На њој је саопштио јавности да је с обзиром на покренуту кривичну истрагу против премијера Понте његова позиција шефа владе постала неодржива и да неодложно треба да поднесе оставку.
Испало је да је довољно да неки тамо тужилац покрене неко кривично истраживање, са истинским разлозима или без њих, и да се за трен сруши влада у једној земљи чланици ЕУ.
Председник и премијер су се састали у четири ока. Севнуле су варнице. Премијер је био крајње наоштрен. Нагласио је да је поштовање уставних принципа од кључног значаја за цело румунско друштво и да не може да прихвати да један тужилац „може да буде изнад парламента и владе. Када би тако било, онда би то била диктатура”. „Мени је парламент дао мандат и само он може да ми га одузме”, био је категоричан Понта.
Премијер је сазвао своје коалиционе партнере. Они су потврдили да ће га и даље подржавати у парламенту. Све је било убрзано. Парламент (посланички дом) састаје се данас (9. јуна) како би одлучио да ли да дозволи да ДНА почне кривично гоњење (чак и хапшење) премијера, или да спречи тако нешто.
Кроз неколико дана на пленарном заседању два дома парламента биће стављен на гласање захтев опозиције да се Понтиној влади изгласа неповерење.
Овај захтев је један део политичке сатнице коју је разрадила опозиција која иде уз председника Јоханиса. Та сатница још предвиђа организовање уличних демонстрација, тотално бојкотовање премијерових акција и бучну медијску кампању.
Другим речима кренуо је рат нерава који је за трен ока изазвао тешку политичку нестабилност у земљи.
Малоречиви председник Јоханис је у 28 секунди свог „излагања” на конференцији за новинаре, када је затражио премијерову оставку, рекао и то да уопште не жели политичку кризу, која би у овим мутним регионалним условима била крајње погубна. Ову председникову тврдњу је одмах „таксирао” бард румунског новинарства Јон Кристоју, који је изјавио да је својим брзопотезним захтевом за обарање владе „на основи смешних оптужби” сам изазвао крајње дубоку кризу у земљи.
Да је премијер Понта одавно проглашен за специјалну мету ДНА говори и чињеница да је у „предрадњи” био ухапшен његов зет окривљен за корупцију, да су на саслушавања биле позиване његова сестра и мајка, као и таст.
Резултат је то да се Румунија поново поделила. На оне који тврде да се ради о покушају државног удара на герилски начин и на оне који неће да трпе да их више води „криминални” премијер. Ови последњи су најавили излазак на улице и масовне протесте све док „Понта не оде”. Први им одговарају да и они могу да освоје улице. И шта ће онда бити…
Политички аналитичари, па и дипломатски кругови, покушавају да одгонетну шта се крије иза целе ове румунске кризе, ко ту вуче конце. Посланик из владајуће Социјалдемократске странке Мадалин Војку, који је познат по томе што нема длака на језику, изјавио је на ТВ каналу Антена-3 да све зависи од онога шта кажу „велики свитац” (САД) и „мали свитац” (Немачка) који уопште нису равнодушни према Румунији. Влада мишљење да је „велики свитац” ближи Понти, који чини све да му се увуче под кожу, а да Немци навијају за румунског Немца.
Можда то није баш тако, али људи су склони шемама. То је много једноставније.
Милан Петровић, Политика
фото: рфи.ро
