Руски палеонтолози су открили на Алтају трагове непознате врсте првобитног човека. Испитивањем генома људских остатака, пронађених у чувеној Денисовој пећини, научници су открили да се он у 17% поклапа са геномом неандерталца, док 4% припада неком непознатом хоминиду.
Сензационално откриће тера археологе да наставе са ископавањима. Тренутно, истраживања се раде у старијим слојевима од оних где је пронађен “денисовец”.
То није једина сензација, до које се дошло током истраживања. Дешифровање ДНК из посмртних остатака примитивних људи из алтајске Денисове пећине, показало је да 6% сличних гена имају савремени становници југоисточне Азије. То је дало за право руководиоцу истраживања, академику Анатолију Деревјанку да Денисовца припише подврсти савременог човека. Такође је бачена светлост на процес поделе човечанства, која се догодила пре 60-70 хиљада година, објашњава археолог Михаил Шунков:
– Део тог становништва је отишао на Алтај, где су пронађени остаци денисовца, док је други емигрирао на југоисток. При том, на транзитним местима – у југоисточној Азији, Кини – у генима ископаних остатака нису пронађени трагови денисовца. С друге стране, тих 6 %, који су пронађени међу савременим становницима југоистока, говоре о томе да је “Денисовац” учествовао у формирању савременог људског облика.
Поред тога, током ископавања, археолози су открили у оближњој пећини трагове неандерталца, који је живео у исто време кад и денисовец. Раније се мислило да неандерталци нису долазили тако далеко на исток. Јавила се идеја да су те две групе хоминида заједно учествовале у формирању савременог човека, објашњава научник:
– То је тзв. инбридинг – мешање на одређеним територијама. Наш недавни рад је показао да су се денисовци и неандерталци, пронађени у нашој пећини, такође мешали. И то је сензационалан резултат.
Сада слика настанка човечанства изгледа овако: постојале су четири линије развитка модерног човека: афрички homo sapience, евроазијски неандерталац, алтајски денисовец и оријентални човек – становник територије данашње Кине. Ранија популарна теорија моноцентризма – егзодус човека из Африке, озбиљно је доведена у питање. Уверљивије изгледа идеја академика Деревјенка о полицентризму, коју потврђују подаци руских палеонтолога и археолога. У научном свету, откриће остатака “денисовца” се налази на другом месту после открића Хигсовог бозона. За изузетна открића у проучавању древне историје, 12. јуна 2013. године, Анатолиј Деревјанко је добио државну награду Руске Федерације.
Јелена Ковачић,
