У Сарајеву на стотине гробница побијених Срба

Откриће масовне гробнице на централној депонији у Бућа Потоку у Сарајеву само је још један од доказа да су муслиманске власти током, али и после рата плански и систематски чиниле све да сакрију трагове убистава Срба у овом граду, тврди за “Вести” Недељко Митровић, председник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила РС.

– Муслимани су чинили све да Сарајево представе као град у коме су само они страдали и отуда су на сваки начин, не бирајући средства, чинили све да затру и најмањи доказ убистава Срба. Нажалост, све је то рађено и уз прећутну сагласност међународне заједнице – каже Митровић.

Да подсетимо, недавно је после ДНК анализе утврђено да се на локалној депонији у Сарајеву, на дубини од око 30 метара, налазе људске кости, а да њихова старост упућује да могу бити жртве последњег рата у Босни.

Тадић не мари, Николић ћути

Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да је од 10.000 убијених Срба у Сарајеву, најмање 3.300 оних који су настрадали у неком од 126 логора.
– Највише их је прошло кроз касарну “Виктор Бубањ”, али било је и логора са званичним називом “Алија Изетбеговић”. Срби су мучени и убијани и постоје озбиљни подаци да су тела сахрањивана на стадиону Кошево, у Војној болници, на Али Пашином пољу, али и самом центру Сарајева – каже Дукић.
– Карла дел Понте ми је својевремено рекла да одлично зна шта се догађало у Сарајеву са Србима због чега ће постхумно подићи оптужницу против Алије Изетбеговића, али ме је слагала. Много горе сам се ипак осећао када сам доказе предочио бившем председнику Србије Борису Тадићу. Он ми је рекао да то није његов, већ наш проблем. Недавно сам послао све доказе Томиславу Николићу и Александру Вучићу, али још чекам одговор – истиче Дукић.

– Било је потребно чак два месеца за уклањање тона и тона смећа, а затим пробног копања, да бисмо пронашли посмртне остатке неколико десетина Срба убијених на најгнуснији начин у Сарајеву током рата, који су пребачени и бачени у смеће на градску депонију у Бућа Потоку, за шта имамо доказе – тврди председник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић.

Он додаје да се трага за још најмање 350 несталих сарајевских Срба и очекује да ће већ ове недеље стићи одобрење Суда и Тужилаштва БиХ да се започну ексхумације на овој депонији.

Асфалтом преко стратишта

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку Миливоје Иванишевић каже да је у Сарајеву током рата убијено најмање 7.500 Срба, што је више од половине страдалих цивила у овом граду.
– Нажалост, Београд је пре неколико година учествовао у донирању шеталишта испод Требевића, а да нису ни хтели да чују упозорења да су се на том потезу можда налазиле многе масовне гробнице Срба – каже Иванишевић.

Недељко Митровић додаје да је ово само једно од многих места на којима су Срби бацани или су тела накнадно пребацивана.

– Одмах после рата, на основу одлуке о наводном санитарном чишћењу, многе гробнице су измештене сасвим легално, али се и данас не зна где јер општинске власти наводно немају ту документацију. Међутим, потребно је истражити полицијске архиве јер за тако нешто је морала постојати наредба и записник – каже Митровић и додаје да је за Србе највећи хендикеп био у томе што није постојало ДНК вештачење кад су по Сарајеву откриване масовне гробнице, па су разноразни експерти остатке костију махом означавали да су “животињског порекла”.

– Нажалост, данас више нико не може са сигурношћу да каже колико је још тих примарних или секундарних масовних гробница. Међутим, и даље постоје сведоци тих “санитарних чишћења” и то је нам улива наду да би већина несталих Срба из Сарајева ипак могла да буде пронађена – наглашава Митровић и додаје да су међу сведоцима и политичари који су издавали те наредбе они који су их спроводили у дело, али и они који су све то прећуткивали. 

Он каже да је један од кључних сведока Амор Машовић, председавајући Колегијума директора Института за нестале БиХ. Машовић би морао да има податке о томе како и где су пребацивани посмртни остаци убијених у Сарајеву јер постоји озбиљна сумња да је најмање стотинак Срба и даље закопано по разним парковима, између солитера, по гробљима, али и другим депонијама.

Декларација

Недељко Митровић каже да ће 30. августа, за Дан несталих, упутити Скупштини БиХ декларацију у којој ће затражити да се напокон отпочне са решавањем судбине несталих и убијених Срба у БиХ.
– Искрено, сумњам да ће то проћи јер међународна заједница и даље има двоструке стандарде. Од високог представника у БиХ Валентина Инцка сам тражио да управо из Сарајева почне процес помирења народа тако што ће помоћи у расветљавању судбине несталих Срба – каже Митровић.

Вести