САРАЈЕВО – Међународно призната такозвана БиХ је од 1992. до 1995. године у Сарајеву извршила ратни злочин над својим становништвом српске националности, због чега је овај град постао масовна гробница Срба – изјавио је председник Удружења породица несталих Сарајевско-романијске регије Милан Мандић.

– Сарајево данас морамо прекопати уздуж и попреко како бисмо нашли око 350 сарајевских Срба, чије посмртне остатке тражимо још од 1992. године. Ратних дана у Сарајеву није било наоружаних српских војника, већ су ту били само цивили, старци, жене и деца – рекао је Мандић.

Он је додао да је на почетку рата у Сарајеву остао мањи број Срба који су били лојални такозваној Републици БиХ и који нису желели да напусте своје станове и куће, због чега су такву одлуку касније платили животом.

Према његовим речима, системско истребљивање Срба из Сарајева било је део добро познатог сценарија бошњачке политичке врхушке, да би после рата институције Федерације БиХ, уз подршку Суда и Тужилаштва БиХ, свесно радили на прикривању и заташкавању ратних злочина над Србима, а самим тим и на заштити од одговорности наредбодаваца и извршилаца тих гнусних злочина.

– Недавно сам члану Колегијума директора Института за нестала лица БиХ Амору Машовићу послао писмо у којем сам га питао где су Федерална комисија за тражење несталих лица и тадашња такозвана Државна комисија за тражење несталих лица вршили пробна копања по Сарајеву и где су вршили ексхумације. Он ми је одговорио да те две институције нису вршиле никаква копања, ексхумације ни пробна копања – навео је Мандић.

Мандић је упитао ко је то онда радио и утврдио да су у “чишћење терена” у граду били укључени МУП Кантона Сарајево, Цивилна заштита, “Покоп”, КП “Рад”, без потребних одобрења Кантоналног тужилаштва Сарајево.

Мандић је додао да и од сарајевског Кантоналног тужилаштва очекује одговоре на питања ко, где и када је вршио ексхумације у Сарајеву, колико је тела лица српске националности нађено и колико је предмета решено.