ДОК се говори о модернизацији образовања, увођењу електронских уџбеника, интерактивним таблама и информационом систему, директори 131 школе у Србији и даље бију битку да ђацима обезбеде – креду и сунђер. Победа је и када набаве сапун! Овим школама рачуни су блокирани недељама, месецима, па чак и годинама, и то због дуга од 236 милиона динара.
Све ово тек је део дуга, онај који се потражује по судским пресудама. Укупна дуговања школа далеко су већа, јер дистрибуције, комунална предузећа и бројни добављачи и не туже образовне установе, већ годинама чекају да наплате испоручену робу и услуге.
Неславно прво место и према дужини дуга и према износу заузима Графичка школа у Београду, чији рачун је стопиран већ 2.383 дана, а дуг је готово 30 милиона динара. Разлог је изгубљени судски спор у вези са закупом магацина и робе која је из њега наводно нестала.
Скоро 24 милиона дужна је, према судској пресуди, Школа за основно и средње образовање “11. октобар” у Лесковцу. Део ове школе било је и предузеће “Тренка рад”, које је пропало, а нагомилани дугови су остали школи.
Међу највећим дужницима су крагујевачке школе. Постоје незваничне процене да је реч о чак 1,2 милијарде динара по разним основама и да се та потраживања вуку и дуже од деценије. Али највећи део тих дугова не види се на блокираним рачунима. То су потраживања за струју, грејање, градску чистоћу… Градска власт је прошле недеље одлучила да реши овај хронични проблем школа у Крагујевцу и определила 33 милиона за деблокаду рачуна. Али, потребно је неколико пута више новца, да би били исплаћени сви којима школе дугују, и то само према судским пресудама.
– Од јула прошле године били смо у блокади, али је Град Крагујевац прошле недеље пребацио шест милиона на наш рачун, да исплатимо запослене којима смо дуговали за трошкове превоза и јубиларне награде – каже за “Новости” Ненад Андрић, директор Прве техничке школе у Крагујевцу, која има чак 1.500 ученика. – Школа је накратко одблокирана, али је поново наступила блокада, јер је град уплатио износ умањен за судске трошкове, камате и провизију банке. Надамо се да ће нам уплатити још око четири милиона, па да ће рачун трајно бити деблокиран.
Иначе, реч је само о мањем дугу ове школе. Дистрибуцији и комуналним предузећима дугују око 150 милиона, а неплаћени рачуни гомилају се дуже од деценије. Слично је и у осталим школама.
У блокади су и готово све школе у Зајечару, а пословање без главног рачуна броји се стотинама дана.
ОШ “Ђура Јакшић” из овог града блокирана је 296 дана, а износ је близу 2,3 милиона динара. Директор Саша Војиновић каже да су већ задужени код свих добављача, па да је проблем да набаве и основна средства за рад и хигијену.
– Креде, сапун и папир за штампање набављали смо како смо знали и умели, али сада већ свугде имамо дугове, па та основна средства доносимо од куће – каже Војиновић. – Искључени су нам телефони, не ради интернет, дугујемо запосленима за путне трошкове и јубиларне награде… Оптерећују нас и неплаћени рачуни. Локална самоуправа показује добру вољу да реши проблеме, али једноставно пара нема. Мислим да би овај проблем требало да се реши на вишем нивоу, да се укључи и Министарство просвете.
А како уопште школе опстају и раде у оваквим условима, никоме није до краја јасно. Отварају више наменских рачуна, па од ђачког динара набављају креде и сапуне. Од издавања фискултурне сале или локала за пекару и књижару, купују основна средства.
КАЗНЕ ДИРЕКТОРИМА
– ГОТОВО да нема директора школе у Зајечару који није завршио код судије за прекршаје и платио казну. Дође, на пример, санитарни инспектор и наложи да у року од 90 дана окречимо школу или да отклонимо други недостатак. Пошто немамо средства да то урадимо, после 90 дана, инспектор напише тужбу и судија за прекршаје казни директора као одговорно лице. Тако ни криви ни дужни од своје плате плаћамо казне – објашњава Саша Војиновић ову апсурдну ситуацију.
И. МИЋЕВИЋ, Новости
