У ЦЕНТРУ Лазаревца, у главној улици, код Рударске чесме, у току је осликавање великог мурала са ликом Саше Иванковића, који је као двадесетогодишњак, на редовном служењу војног рока, нестао у паклу битке на Kошарама, на Kосову и Метохији, 16. априла 1999. године, за време НАТО бомбардовања.
На гробљу у Лазаревцу, сахрањен је празан ковчег младића из оближњих Вреоца, подигнут му је и надгробни споменик, а његови родитељи умрли су очекујући да ће се њихов јединац појавити на капији…
Мурал ће бити откривен и освештан 16. априла, на годишњицу Сашине погибије. Истог дана, на лазаревачком гробљу у Црним Међама, где почива његов ковчег, биће положени венци.
Иванковић није морао да иде у војску, јер је био старатељ мајци Гордани и оцу Миломиру, који су били инвалиди. Ипак, није желео да ту могућност искористи, па је у војску је отишао крајем 1998. године.
УЛИЦА
ОДБОРНИЦИ Српске странке заветници Александар Димитријевић и Никола Стошић упутили су Скупштини општине Лазаревац иницијативу да једна улица у Месној заједници “Момчило Павловић” добије име Саше Иванковића, који је био тешко рањен у рејону Мајина глава 16. априла 1999. године на Kошарама. Саша је, иначе, завршио средњу грађевинску школу у Београду, а планирао је да се после војске дошколује, запосли, заснује породицу.
После обуке у касарни у Ваљеву, прекомандован је у Београд, а кад је почело НАТО бомбардовање, његова јединица премештена је на Kошаре. После потписивања Kумановског споразума, његови најближи сазнали су да се Саша води као нестао у ратним дејствима.
После 10 година од нестанка, по закону, званично је проглашен умрлим.
– Саша који је херојски погинуо на Kошарама одавно је заслужио обележје у Лазаревцу – кажу аутори мурала, сликари Тамара Митровић и Владимир Петровић из овог познатог рударског града.
– Веома је значајно што се мурал налази управо на градском тргу, на ком се свакодневно сусрећу све генерације. Сећање на херојско дело и патриотски чин Саше Иванковића стално ће бити присутно и као подсетник свима на сва страдања која смо као нација доживели и да рата више не буде.
Б. ПУЗОВИЋ, Новости.рс
Ово је најмање што можемо да урадимо као заједница!